Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je za RTS da školska godina nije izgubljena. Neka deca koja su u kolektivu davala manje rezultate mogla su da dođu do izražaja kroz onlajn nastavu, istakao je Šarčević i dodao da će se napraviti više scenarija kada počne normalna škola.
Gostovanje Mladena Šarčevića u Dnevniku RTS-a
Pri kraju smo školske godine koja je bila drugačija od svih prethodnih, kako za đake, tako i za profesore i roditelje.
Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da se ispostavilo da smo imali veće kapacitete nego što je u početku bilo procenjivano.
“Spremali smo se za ovo 2022. godine, ali nužda nas je naterala da požurimo”, rekao je Šarčević.
Neki đaci su od ovog vida nastave imala i koristi.
“Neka deca koja su u kolektivu davala manje rezultate mogla su da dođu do izražaja. Mogli su da se kombinuju modeli projektne nastave. Radimo studiju sa Institutom za pedagogiju, Zavodom za kvalitet i Unicefom gde ćemo imati kompletnu situaciju sagledano iz ugla škole, učenika i roditelja i videćemo u kom obimu je sistem zreo za dalje stvari, a gde moramo da pojačamo, obučimo”, rekao je Šarčević.
Ukazao je da se išlo donekle samoinicijativno od strane zaposlenih, ali i zajedničkom saradnjom.
“Ovo je bilo: sedaj u avion i vozi, da li si znao ili nisi nije te niko ni pitao”, rekao je ministar.
Šarčević kaže da nije bilo “lutanja”. “Znali smo šta koja zemlja radi i predviđa. Hrvatska je podigla nastavu onlajn samo za učenike od 1. do 4. osnovne, imali su scenario da će se ranije vratiti”, rekao je ministar.
Ideja je bila da se u bezbednim okolnostima nastava završi onlajn od vrtića do fakulteta, što je uspelo, a od juna se rade drugi poslovi koji su sada bezbedniji.
Kada počne normalna škola, napraviće se više scenarija.
O maloj maturi, koje su novine
Govoreći o maloj maturi, ministar kaže da su uvedene novine, napravljena je proba onlajn koja je služila samo za proveru. Urađena je na 66.000 đaka.
“Mala matura će imati pretfazu, učenici su imali testove zatvorenog tipa da bi moglo lakše da se obavi onlajn, zadaci otvorenog tipa imaju za cilj da primenjuju znanja. Uradiće još jednu probu time što će 1. juna doći u školu, dati knjižicu, da pečatiraju sliku, nose dva testa kući – maternji i kombinovani test, pogledaće tipove pitanja da osete test. Drugog juna to donose u školu i rade matematiku po modelu koji je sličan prošle godine i nemaju šta da se brinu”, rekao je Šarčević.
Podseća da se 17. 18. i 19. juna rade pravi testovi od 9 do 11 sati. Oni su odštampani i bezbedni. Kaže da je štamparija u Zavodu za kvalitet. Inspektor donosi test u prisustvu školske uprave, radi se u ambijentu gde je prepisivanje svedeno na minimum, testovi se skeniraju, skeneri su u svim upravama i pregleda se putem softvera.
Šarčević kaže da je matura poludigitalna.
Upis na fakultete
Govoreći o upisima na fakultete, prijave su onlajn i upis zahteva da papire povlače sami, aplikacije su postavljene, od 24. do 29. su upisi, a onda kreću prijemni do 5. jula.
Krajem godine se očekuje da i nastavnici dobiju povećanje plata. “Više me interesuju platni razredi, tada možete nagraditi kvalitet”, kaže on.
Govoreći o ekskurzijama sledeće godine, Šarčević kaže da je dao sugestiju da bude u našoj zemlji.
“Na kriznom štabu će biti govora šta sa maturskim ekskurzijama, i šta sa budućim ekskurzijama – napolje se neće ići, a od stepena bezbednosti ćemo videti stepen organizovanja”, zaključio je Šarčević.
