Zemljište se nudi u višegodišnji zakup od pet, ali i na 10 i 15 godina, što je dodatno povećalo interesovanje.
Zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i cena zakupa parcela imaju tendenciju rasta i u godini pandemije. Uobičajeno je da se borba za svaku slobodnu plodnu oranicu vodi već godinama u Vojvodini. Ono što je karakteristično jeste da se povećanje interesovanja za najam državnih oranica sve više primećuje i centralnoj Srbiji.
“U velikom delu opština završeni su drugi i treći krug javnog nadmetanja, i definitivno možemo da kažemo da postoji povećano interesovanje za zakup državnog zemljišta. To se može videti po površinama koje su date u zakup i u Vojvodini i u centralnoj Srbiji”, kaže za Politiku Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. Dodaje da je, pre nekoliko godina, bilo na desetine opština u Srbiji gde uopšte nije bilo interesovanja za najam ali da je takvih sada “jako malo”.
Prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište koji su dostavljeni našem listu, u nizu lokalnih samouprava (u odnosu na 2018–2019) porastao je broj zakupljenih hektara.
“Biće ih još kada se završi postupak javnih nadmetanja. Rast površina pod zakupom je zaista važan”, navodi Lakić i ističe da takva tendencija postoji unazad godinu, do dve ali da sve ovo nije došlo samo po sebi, već je posledica niza aktivnosti koje je sprovodila Uprava za poljoprivredno zemljište kako bi animirala poljoprivrednike da zemljište uzmu u zakup. Prema njegovim rečima bitan uticaj na veće interesovanje ima to što danas imamo digitalno upravljanje zemljištem, kao i digitalna javna nadmetanja.
“Pre svega, postoji otvorenost. Rang-liste se objavljuju na sajtu, tako da svako može da ima uvid u podatke. Poljoprivrednici, takođe, mogu da vide kojim zemljištem država upravlja i šta se nudi u zakup, tačan položaj i stanje na terenu na različitim satelitskim podlogama. To je jako važno, jer da bi neko postao zakupac mora da vidi i gde se to zemljište nalazi, koliko je recimo udaljeno od puta”, kaže Lakić.
Drugi razlog rasta interesovanja, dodaje, jeste i to što se zemljište sada nudi u višegodišnji zakup od pet ali i na 10 i 15 godina. Prosečna prošlogodišnja cena zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji bila je 183,6 evra po hektaru. Međutim, kako je objavio Agrosmart, u gotovo svim lokalnim samoupravama prosečne cene su više.
U Staroj Pazovi prosek je 507 evra, u Temerinu 490, u Srbobranu 241, u Kuli 229… Novi Bečej je, navodi se, jedna od malobrojnih vojvođanskih opština u kojoj zakup poljoprivrednog zemljišta košta manje od republičkog proseka – 100 evra.
Politikin sagovornik objašnjava da u ovoj fazi postupka, u februaru, još nemamo precizne podatke o prosečnoj ceni zakupa zemljišta na nivou Srbije, jer dobar deo Vojvodine nije završio javna nadmetanja. Međutim, tendencija jeste da rastu i potražnja i cena, zaključuje Lakić.
U oko 60 lokalnih samouprava zabeležen rast
U Boljevcu je, recimo, broj zakupljenih hektara gotovo udvostručen sa 273 na 538 hektara, kao i u Kruševcu sa 51 na 106 hektara. U Dimitrovgradu je došlo do povećanja sa 1.402 na 2.508 zakupljenih hektara, Leskovcu sa 1.499 na 1.980, a u Požarevcu sa 144 na čak 1.796 hektara, što je verovatno jedan od rekordnih porasta.
Iz do sada obrađenih podataka može se videti da je u oko 60 lokalnih samouprava u Srbiji zabeležen rast zakupljenih površina državnog poljoprivrednog zemljišta.
Izvor:B92
