Mihajlo Pupin imao je želju da bude sahranjen u Srbiji i zato nadležni u Ministarstvu već duže razmatraju mogućnost prenosa njegovih posmrtnih ostataka iz Njujorka u Srbiju, izjavio je danas šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
„Razmatramo mogućnost prenosa posmrtnih ostataka Mihajla Pupina u Srbiju”, rekao je Dačić na skupu kome je prisustvovao i ambasador SAD Entoni Godfri.
Dačić je dodao da je prenos posmrtnih ostataka veoma kompleksno pitanje imajući u vidu naslednike koji bi trebalo da daju odobrenje ali i uvažavanje okolnosti i šta je moguće u određenom trenutku.
Ambasador Godfri je na otvaranju izložbe „Srpski dobrovoljci iz SAD – doprinos Pupina i Vilsona u mobilizaciji i Versajskom miru” i promociji knjige „Kada se vijorila srpska zastava na Beloj kući”, na temu povratka posmrtnih ostataka Mihajla Pupina u šali dodao „on je naš, upozoravam vas”.
Mihajlo Pupin (1858 – 1935) rođen je u Idvoru, u Banatu. Četiri decenije bio je profesor na Kolumbija univerzitetu. Za počasnog konzula Kraljevine Srbije promovisan je 1912. godine. Imao je 34 patenta. Za knjigu „Od pašnjaka do naučenjaka” dobio je Pulicerovu nagradu. Bio je oženjen Amerikankom, imali su jednu ćerku. Danas nema direktnih potomaka.
Sahranjen je na groblju u Bronksu.
Kao rezultat prijateljstva Pupina i 28. predsednika SAD Vudro Vilsona, 28. jula 1918. godine na Beloj kući zavijorila se srpska zastava, u znak zahvalnosti srpskom narodu i vojsci za doprinos u Prvom svetskom ratu, a prema oceni Dačića to je „verovatno i najdirljiviji momenat u srpsko-američkim odnosima”.
Osim srpske, podsetio je ministar, na Beloj kući vijorila se samo još jedna, francuska zastava i to na godišnjicu pada Bastilje 1920. godine, prenosi Tanjug.
Ministar je dodao da je činjenica što je Pupin lično poznavao američku delegaciju pomogla predstavnicima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u pregovorima o nekim od ključnih pitanja kao što su razgraničenje sa Rumunijom, zatim veoma teško i komplikovano pitanje Dalmacije i odnosa sa Italijom i pripajanje Bleda Kraljevini SHS.
Pupin je učinio mnogo da obezbedi američku podršku Kraljevini Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Njegove aktivnosti bile su i diplomatske i političke, prikupljao je sredstva i medicinsku pomoći za Srbiju tokom Balkanskih ratova i Velikog rata. Založio je i svu imovinu kao garanciju za ratni kredit SAD koji je dala Kraljevini Srbiji za nabavku oružja u Prvom svetskom ratu.
IZVOR:POLITIKA.RS
