Od jabuka i šljiva do krompira, orašastih plodova i bobičastog voća – sve to će i u narednih pet godina moći da se nađe na tržištu Evropske unije bez carina, koje se u zavisnosti od proizvoda kreću od pet do 20 odsto
Rade Ljubojević iz Sirogojna kaže da je vrlo značajno da mogu da računaju na to tržište, i da mogu dugoročno da planiraju izvoz.
Praktično, na ovaj način za proizvode koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju ili za koje je on pak nepovoljniji, u narednih pet godina će se primenjivati ova odluka.
Gordana Tiodorović iz PKS-a objašnjava da je SSP ukinuo ad valorem carine, ali neke specifične carine su ostale.
“U tom smislu, ukoliko ne bismo imali aj-ti-em, naši izvoznici recimo, smrznutih pečuraka, jagoda, podlegali bi određenim specifičnim carinama u ovom trenutku”, navodi Tiodorović.
Jedan od izvoznih aduta je i višnja, posebno autohtona oblačinska, koja čini 85 odsto ukupne proizvodnje od oko 105 tona godišnje.
Zašto je američka višnja tri puta skuplja od srpske ?
Zanimljivo je da je srpska proizvodnja višnje gotovo jednaka onoj u Americi, samo što se američka izvozi po ceni od tri i po dolara, a srpska za jedan dolar.
Marija Tomić iz Centra za razvoj oblačinske višnje ističe da je prvi razlog to što je Amerika uspela svoju višnju “mont morensi” da brendira i zaštiti, dok Srbija to i dalje nije uradila.
“Drugi razlog je taj što Amerika proizvodi proizvode od višnje sa dodatom vrednošću i to takođe donosi cenu koja je viša od naše”, dodaje Tomićeva.
Zbog toga su u Centru za razvoj oblačinske višnje sa šest domaćih proizvođača i uz podršku USAID-a, razvili više od 20 proizvoda sa oblačinskom višnjom spremnih za izvoz.
“Usvojili smo nove proizvode, gde smo ubacili oblačinsku višnju, između ostalog i naše maline ariljske, lešnik iz Srbije i tako dalje, razne sirovine koje koristimo da bismo što više promovisali Srbiju i srpske proizvode”, kaže Tanja Vučićević iz firme “Premijer čokolada”.
Novo je i da su proizvođači vina odlukom Evropske unije dobili pristup kvoti od dodatnih 30.000 hektolitara godišnje.
Uslov je da prethodno iskoriste već odobrene po bilateralnim sporazumima, što prethodnih godina Srbiji nije polazilo za rukom.