Kraljevo — Prema popisu vodenica i obradivog zemljišta iz 1876. godine, u Srbiji je zabeleženo čak 7.125 vodenica.
Danas nema preciznih podataka o njihovom broju, ali se procenjuje da ih radi oko 700. Širom Srbije utihnuo je huk vode u badnjevima i jazovima, gotovo neprimetno zamro zvuk vodeničkog kamena i čeketala, a nekada puni koševi na hiljade potočara utonuli su u tamu i paučinu.
Do kraja šezdesetih godina godina prošlog veka na svakoj reci i malo većem potoku i u kraljevačkom kraju bilo je bar po desetak vodenica, na Zapadnoj Moravi i Ibru daleko više. Od oko 300 vodenica iz tih vremena ostalo je svega petnaestak, na pomenutim rekama – nijedna.
Nasuprot najvećem broju prepuštenih nebrizi i zubu vremena, Matovića vodenica na reci Lopatnici u Bogutovcu, iako najstarija u Nadibru, zahvaljujući braći Draganu i Branku, potomcima čuvenih vodeničara i posle skoro dva i po veka blista i melje kao u vremena kada je pored reke u redu za meljavu čekalo na desetine zaprežnih kola natovarenih pšenicom, kukuruzom, ječmom i drugim žitaricama.
Vodenicu sagradio Karađorđev ratnik
Matovića vodenica se nalazi u autentičnom i nesvakidašnje lepom ambijentu, pored kristalno bistre i hučne Lopatnice, čije okruženje zakriljuju četinarske šume razdvojene prostranim proplancima i pašnjacima. Od svojih predaka Branko i Dragan, vredni poslovni ljudi i mladi vodeničari, učeni su i vaspitavani da se prema vodenici odnose sa istom brigom i pažnjom kao prema domu u kojem žive sa svojim porodicama.
“Vodenicu je sagradio naš pradeda Ilija, Karađorđev ratnik i ugledni seljak, 1780. godine. Nasledio ju je Ilijin sin, moj deda Dragutin, od njega naš otac Aleksandar, a onda ja i brat. Fotografije naših predaka na vidnim mestima u vodenici podsećaju i opominju na njenu bogatu prošlost i pretke s kojima se ponosimo”, kaže Dragan Matović.
Branko dodaje da u njihovu vodenicu po projino brašno, osim stalnih kupaca iz okolnih sela i Kraljeva, navraćaju sve brojniji turisti i mnogi dugi ljudi koji putuju Ibarskom magistralom. Pročulo se da vodenica radi na vodi sa tri termomineralna izvora te je posla i noću i danju, naročito u vreme slava i drugih praznika.
Radiša Gavrilović, pomeljar koji vodenicu na Lopatnici ne bi menjao ni za jednu drugu, kaže da se i kod nas i u drugim zemljama sve više traži projino i pšenično brašno, u poslednje vreme i brašno od heljde bez glutena mleveno isključivo u vodenicama potočarama kakva je braće Dragana i Branka.
Sačuvati vodenice za budućnost
U ekološkim i turističkim organizacijama, udruženjima i pokretima građana pokreću se inicijative da se u svakom selu gde ima uslova obnovi bar po jedna vodenica iz jasnog razloga što su stotinama godina hranile sela i vojske i što treba da ostanu čuvari srpske tradicije kao što su nekada bile kultno mesto dogovaranja za rad, slavlja i vojevanja, ali rešavanje mnogih ljubavnih problema.
Bogutovački vodeničari Dragan i Branko su od svoje potočare već napravili kultno mesto i za njih ona ne znači samo povratak zdravoj hrani nego i načinu zdravog razmišljanja i života. Nešto što je stvorio čovek da mu služi, a da ga to nije ni na koji način ugrozilo, to je vodenica. Zato je i treba čuvati za budućnost, kažu složna braća.
IZVOR:B92.RS
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=01&nav_id=1598176