Otvoren Srpsko-jevrejski centar „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj

Koreni istorijskih veza dva naroda su veoma duboki i sežu do utemeljivača SPC, koji je dva puta posetio Svetu zemlju, 1229. i 1239, podsetio je prof. dr Darko Tanasković.

Jerusalim – Uz himne Izraela i Srbije, koje je izvela primadona beogradske Opere Jadranka Jovanović, i minut tišine za sve žrtve Drugog svetskog rata, na ONO akademskom koledžu juče je otvoren Srpsko-jevrejski centar „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj”. Studenti ONO akademskog koledža, najveće i najrenomiranije privatne visokoškolske ustanove u Izraelu, koju pohađa 60.000 studenata, u pet gradova, imaće priliku da uče srpski jezik i kulturu, kao i istoriju srpskih Jevreja.

Simbolično, održan je i prvi čas srpskog jezika, uz učešće srpskih glumica Ane Sofrenović i Vjere Mujović Prajs. Ovaj centar u okviru obrazovne ustanove koji se nalazi u zapadnom delu Jerusalima, izraelski je pandan srpsko-jevrejskom centru otvorenom na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta, krajem septembra. Profesor dr Gideon Grajf, vodeći istraživač Holokausta, na čelu je oba srpsko-jevrejska centra. Zbog bolesti on je bio sprečen da prisustvuje svečanosti, ali su ga učesnici skupa toplo pozdravili izraelskim pozdravom: „Šalom”.

Srpski Jevreji, a među njima rabin Jehuda Alkalaj i srpski junak iz Prvog svetskog rata i jevrejski patriota dr David Albala, najčešće su spominjani na jučerašnjoj svečanosti kao ljudi koji su povezivali i danas povezuju srpski i jevrejski narod. Najavljujući uspostavljanje kulturno-akademske saradnje između dve zemlje i u drugim segmentima, ambasador Srbije u Izraelu Milutin Stanojević poručio je: „Mi smo na istoj strani istorije”. Kako je rekao, građani Srbije mogu da nauče nešto od Izraela, a način da se izgradi dobro društvo je da se mobilišu ljudi koji mogu da pruže najbolje. „Mnogi pričaju o crnoj sudbini koju su delili Srbi i Jevreji, ali pričajmo sada o razumevanju”, naveo je ambasador ukazujući na pojavu revizionizma, antisemitizma, antisrbizma, okupljenima je predstavio nekadašnju decu-logoraše iz dečjeg logora Jasenovac, koji su prisustvovali svečanosti u Jerusalimu.

Dr David Sorockin, profesor jevrejske istorije i tradicije na ONO koledžu, koji je bio i na otvaranju centra u Beogradu, govorio je o rabinu Jehudi Alkalaju, preteči cionističkog pokreta. Alkalaj je živeo u Zemunu u vreme ustaničke Srbije i oslobođenja od Turaka, i inspirisan njima uticao je, pored ostalih, i na roditelje Teodora Hercla, osnivača cionističkog pokreta. Sorockin se osvrnuo i na druge istorijske veze Srba i Jevreja.

Tova Hartman, dekanka ONO koledža, istakla je da reč o multikulturalnom koledžu, koji uključuje sve kulture i čini da se svi pripadnici različitih naroda koji na njemu studiraju osećaju kao kod kuće. Poručila je da treba svi da naučimo da branimo otvorenost, da se poštujemo i u neslaganju. „Moramo učiti naše studente da slušaju ’stereo’, da se čvrsto drže svojih uverenja ali da nije slabost čuti i druge”, rekla je ona.

Dan Orijan, supervizor izraelskih ambasadora na Balkanu, izrazio je nadu da je ovo samo početak saradnje između obrazovnih institucija i ukazao da partnerstvo između Izraela i Srbije u poslednje vreme raste brzo. Osvrnuo se na investicije izraelskih kompanija u Srbiji i rekao da je i mnogo kompanija iz Srbije zainteresovano za saradnju sa Izraelom. Aleksandar Nikolić, počasni konzul Srbije u Izraelu, osvrnuo se na period Holokausta navodeći da ga treba i dalje intenzivno izučavati. „Nisam siguran da je doprinos Srbije borbi protiv nacizma dovoljno poznat čak i u ovoj zemlji, ali za  širenje znanja o tome služi i ovakav centar”, istakao je Nikolić.

Podsetivši da je pre Drugog svetskog rata na Beogradskom univerzitetu, katedra za orijentalistiku uključivala i hebrejske studije, prof. dr Darko Tanasković istakao je da sada dva srpsko-jevrejska centra, u Jerusalimu i u Beogradu, zajednički grade blok „od najtvrđeg granita”, pretvarajući ga u bastion protiv mržnje, a u ime ljubavi. Ukazujući na istorijske veze dva naroda, istakao je da su koreni tih veza veoma duboki, i sežu do Svetog Save, utemeljivača Srpske pravoslavne crkve, zakonodavca, učitelja, diplomate, koji je dva puta posetio Svetu zemlju, 1229. i 1239. godine, ustanovivši specijalnu vezu između Svete zemlje i njegove države. Tanasković je podsetio i na prvo priznanje Balfurove deklaracije 1917. godine i to od strane Kraljevine Srbije.

Prof. dr Milo Lompar predstavio je domaćinima u Jerusalimu bogatu istoriju srpske tradicije, kulture i duhovnosti, govoreći, između ostalog, o nemanjićkoj zaostavštini, značaju Svetog Save i Kosova i Metohije za srpski narod i državu. A David Biton, šef katedre za judaističke studije na ONO koledžu, podsećajući na istorijske veze, rekao je da i Srbi i Jevreji žive između dve kulture i religije. Istakao je potrebu da se saradnja proširi i na druge fakultete, da se pospeši razmena studenata i mobilnost predavača.

Spomen-ploča u čast prvog hodočašća srpskog svetitelja

U Srpsko-jevrejskom centru na ONO akademskom koledžu otkrivena je spomen-ploča u čast prvog hodočašća Svetog Save u Svetu zemlju, pre 790 godina. Ploču su otkrili dekanka ONO koledža Tova Hartman i predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić. „Ostavio je trag u azuru neba iznad Svete zemlje pre 790 godina, pa ova memorijalna ploča ostaje pokolenjima da se sećaju njegove očinske ljubavi koja je uistinu podjednako obuhvatala sve njegove misije ’svetosavskog pacifizma’ u godini kada se obeležava osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve”, navodi se, pored ostalog, u zapisu na spomen-ploči.