Čortanovci — Radovi na izgradnji brze pruge između Beograda i Novog Sada započeli su pre nešto više od dve godine.
Kao deo međunarodnog projekta modernizacije pruge Beograd-Budimpešta, deonica između Beograda i Novog Sada biće prva brza pruga u ovom delu Evrope, a njeno otvaranje očekuje se 2021. godine.
Radovi su otvoreni na najvećem i najskupljem objektu na trasi u Čortanovcima, gde će krivudava pruga na obroncima Fruške Gore izgradnjom kompleksa tunela i vijadukta biti preprojektovana za velike brzine. Kompleks se sastoji od tunela sa dve tunelske cevi ukupne dužine 2.240 metara, kao i dve konstrukcije vijadukta ukupne dužine 5.931 metara, pogledajte ovde.
Ukupna vrednost rekonstrukcije pruge na potezu Stara Pazova-Novi Sad iznosi USD 585 miliona, od čega je samo vrednost kompleksa u Čortanovcima USD 338 miliona, piše Beobuild.
U protekle dve godine radovi su značajno napredovali, a realizacija na ovoj deonici za sada teče predviđenom dinamikom. Na Fruškoj Gori impozantno gradilište proteže se kilometrima, a napredak je značajan i na tunelima i na vijaduktu. Do sada je završena izgradnja svih stubova vijadukta na ukupno 59 stubnih mesta, uključujuci i fiksne stubove za prihvatanje podužnih sila (kočenje/pokretanje ili longitudinalni zemljotresi). Na stubovima se već izlivaju rasponske konstrukcije, a od ukupno 57 polja po levom koloseku završeno je 12, dok je na desnom koloseku od 59 polja do sada izliveno 16.
Kao i kod autoputeva u drumskom saobraćaju, brze pruge su potpuno nezavisni koridori, bez ukrštanja sa drugim vidovima saobraćaja, minimalnim usponima i širokim radijusima krivina. Zbog toga, pored kompleksa u Čortanovcima, na trasi deonice Stara Pazova-Novi Sad mora da se izgradi još dva manja vijadukta i dve galerije, devet podvožnjaka, dva nadvožnjaka, četiri mosta, tri pešačko-biciklistička pothodnika i četiri stanična pothodnika.
Najveći poduhvat je svakako u stanici Inđija, koja će biti rekonstruisana i dograđena sa novim pothodnikom i dva drumsko-pešačka podvožnjaka. Stanicu će činiti dva prolazna koloseka (2 i 3) i dva preticajna koloseka (1 i 4), a za prijem i otpremu putnika predviđena su dva perona. Peroni su smešteni pored prvog koloseka i između četvrtog i petog koloseka. Na trasi će takođe biti rekonstruisane stanice Sremski Karlovci i Petrovaradin, dok će stanica Beška biti izmeštena.
Trasa pruge Stara Pazova-Novi Sad je ukupne dužine od 40,44 kilometara. Dužina trase pruge bez mostova i tunela iznosi 34,16 kilometara, odnosno dužina mostova i tunela iznosi 5,80 kilometara ili 17 odsto trase. Do sada je na otvorenoj trasi pruge postavljeno oko 14 kilometara nove pruge (od 36-50 kilometara), a dvokolosečna pruga projektovana je sa tehničkim parametrima za sledeće brzine: 200 kilometara na sat na delu Stara Pazova-Karlovački Vinogradi, 160 kilometara na sat na delu Karlovački Vinogradi – Petrovaradin i 100 kilometara na sat na delu Petrovaradin-Novi Sad.
IZVOR:B92.RS
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=11&dd=03&nav_id=1612217
