Mlada Nišlijka Emilija Stojanović. Verujemo da ćete zapamtiti njeno ime jer ona nije samo lepa devojka iz komšiluka, već jedna od najboljih naučnica u zemlji, vrsna sportiskinja, a ono najbolje je tek pred njom – dva doktorata!
Emilija je odrasla u Nišu, ali je zbog bavljenja košarkom živela i u drugim gradovima u Srbiji i van granica zemlje. Prve dve godine srednje škole je završila u Nišu, a godinu dana je školu pohađala u Kovinu gde je igrala u prvoj košarkaškoj ligi Srbije. Kao vrhunski sportista bila je stipendista Ministarstva omladine i sporta, osvojila je zlatnu medalju sa juniorskom reprezentacijom na Balkanskom prvenstvu 2008. godine.
Košarku je profesionalno igrala do prošle godine, tokom zadnje dve sezone u Francuskoj, kada je odlučila da se u potpunosti posveti nauci i svojim istraživanjima…
Završila je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu za tri godine, potom master i nakon toga je upisala doktorske studije na tom, ali i na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Dobitnica je brojnih nagrada.
Prepreka na putu ka uspehu bilo je već na samom početku.
“Pre upisa na Fakultet sporta (popularni DIF) povredila sam ligamente kolena, tako da sam na prijemni izašla već tri nedelje posle operacije. Mogla sam da odustanem i polažem naredne godine, ali, evo sada kada razmišljam, ko zna gde bi me put odveo da nisam upisalam tada. Bilo je teško jer sam imala operaciju ligamenta, a trebalo je da demonstriram sve sportske veštine. Iako nisam pokazala svoje maksimalne sposobnosti uspela sam da položim prijemni i eto me gde sam sada” , veselo kaže naša sagovornica.
Ovaj drugi put i ljubav ka nauci došli su kaže spontano.
“Dobijala sam svake godine nagrade za najboljeg studenta na akademskim studijama i, iskreno, to me je motivisalo da što pre završim fakultet i ostavarim se kao sportista. Sećam, se ušla sam u kancelariju profesora Dragana Radovanovića, mog mentora, i pokazujem mu da sam postigla 20 poena, na šta on otvara program za istraživače i upisuje ime košarkašice koja je desetak godina starija od mene, a koja je već tada bila uvrštena u svetsku listu naučnika. Tada sam shvatila da i ja želim da budem na toj listi”, iskrena je Emilija.
I danas…ona je na toj listi, ali njeno ime može se videti i u mnogim međunarodnim naučnim časopisima – autor je i koautor 16 radova, a recezent je više međunarodnih visokorangiranih časopisa. Naučno i stručno se usavršavala tokom protekli nekoliko meseci u Češkoj, a već više godina aktivno sarađuje sa kolegama iz Australije.
Ova mlada naučnica pohađa dva programa doktorskih studija. Na drugoj je godini smera Ekperimentalne i primenjene fiziologije sa sportskom medicinom na Fakultetu medicinskih nauka U Kragujevcu, dok je pred odbranom doktorske disertacije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu.
Trenutno istražuje uticaj supstance koja se nalazi u tzv. “sivoj zoni” dopinga na učinak sportista, kao i nutritivne strategije upotrebe dozvoljenih supstanci kao što je uticaj kofeina na sportiste.
Kruna njenog rada je, kako i sama kaže, nagrada “Za žene u nauci” koja joj je nedavno dodeljena u Vladi Srbije.
“Ta nagrada me obavezuje da realizujem svoje istraživačke projekte. Znate, nauka definitivno zahteva permanentan rad, a ceremonije i nagrade vas motivišu da radite i dalje”, kaže Emilija.
SPAVA 5 SATI I POSTAVLJA CILJEVE SVAKOG DANA
IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ
A da bi sve ovo postigla sa samo 27 godina morala je predano da radi i da, kako kaže, najčešće spava po četiri, pet sati. Svakog dana postavlje sebi ciljeve, zadaje obaveze.
“Bukvalno svakog jutra na šanku u kući me čeka papir na kojem su napisane sve moje obaveze, dnevni, ali i dugoročni ciljevi. Moram toga da se držim, taj papir me obavezuje. Ne idem da spavam dok sve planirane obaveze na papiru ne prežvrljam”, odsečno kaže naša sagovornica.
Emilijin svaki dan je prilično popunjen, a petkom i subotom dosta vremena provodi u putu do fakulteta.
“Evo prošlog petka sam došla iz Češke, a već u subotu ranom zorom sam morala u Kragujevac na Institut. Tako svakog petka i subote idem vozom do Jagodine, a onda autobusom do Kragujevca, tako da tu gubim nekoliko sati. Na Institutu sam do 19 sati, a u 22 stižem kući u Niš”, objasnila nam je ova vredna devojka.
Kaže, naporno jeste, ali je jeftinije nego da se vozi kolima i novac daje na gorivo.
“Znate, same doktorske studije predstavljaju značajni finansijski izdatak, a gde su onda tu putni troškovi…Prosto sam proračunala da mi se ne isplati da idem kolima na Institut.”
I preostale dane u nedelji mlada naučnica koristi maksimalno – radi u laboratoriji ili za računarom i po pet, šest sati. Svakodnevno trči, jer sport joj je u krvi, a ostane, kaže, vremena i za viđanje sa momkom i drugaricama.
“Kada ste toliko dugo pred računarom ili radite u laboratoriji prosto vam treba neki kanal gde ćete se osloboditi stresa. Meni je to trčanje. Iako sam prestala profesionalno da se bavimkošarkom, ne mogu da potpuno prestanem da treniram. To je moj život i jedan veliki izduvni ventil. I socijalni život nisam zapostavila. Svaki slobodan sat koristim za druženje sa ljudima koji me čine srećnom i opuštenom”, ističe Emilija.
TRENING SA OCEM TRAJAO I DO TRI UJUTRU
Porodica joj je, kaže, najveća podrška.
“Moji roditelji, sestra bliznakinja i stariji brat su mi definitivno bili najveći izvor energije. Svi oni su morali da igraju sa mnom “jedan na jedan”, kaže kroz smeh Nišlijka i dodaje da je otac mnogo trenirao sa njom.
“Igrao je sa mnom jedan na jedan, prilično je viši i krupniji od mene pa minije bilo lako. Naš trening bi ponekad potrajao i do dva, tri ujutru, sve dok ga ne pobedim. Brat i sestra su u početku imali više energije za obrazovanje, a manje za sport. Stvari su se okrenule i moja radna etika je došla do izražaja”, kaže Emilija.
Veruje da će je ta marljivost odvesti još dalje.
“Trebalo bi da doktoriram u narednih meseca dana na Fakultetusporta i fizičkog vaspitanja, a za godinu i po i na Medicinskom. Planiram da ostanem ovde ako dobijem priliku da pored istraživanja budem uključena i u nastavni rad”, iskrena je ova naučnica koja poručuje mladima da istraju u onome što žele jer će im se sigurno trud isplatiti.
IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ
