Rebalansom budžeta za ovu godinu umanjeno izdvajanje za infrastrukturu za oko 20 milijardi dinara
Bez obzira na to što se radi i gradi na sve strane i što najveća infrastrukturna gradilišta nisu stala nijednog trenutka za vreme vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije virusa korona, rebalans republičkog budžeta nagoveštava sporiju izgradnju puteva i pruga, što će produžiti rokove za završetak radova.
Izdvajanja za infrastrukturu u ovoj godini su smanjena za oko 20 milijardi dinara. Budžet Ministarstva građevinarstva odakle se finansiraju radovi na izgradnji putne i železničke infrastrukture smanjen je za više od 17 milijardu dinara. Preostali iznos smanjenja (oko 3 milijarde dinara) odnosi se na manje rashode za eksproprijaciju zemljišta (knjiži se na razdelu Ministarstva finansija).
-Godišnji budžet Ministarstva građevinarstva je smanjen za četvrtinu u odnosu na inicijalni plan. Pojedini projekti već su odloženi za narednu godinu kao što je izgradnja autoputa Novi Beograd – Surčin. Dok je na drugima planiran manji obim radova, popu obilaznice oko Beograda, brze pruga Beograd-Budimpešta i autoputa Preljina-Požega – navodi Fiskalni savet u oceni rebalansa budžeta.
To će verovatno za posledicu imati pomeranja rokova za završetak radova (od nekoliko meseci do godinu dana) na navedenim projektima. Fiskalni savet smatra da je ovo verovatno očekivana posledica otežanih uslova rada izazvanih epidemijom – usled sporije nabavke materijala i ograničenog kretanja radnika, kašnjenja u javnim nabavkama i sporijeg povlačenje kredita.
– Država bi trebalo da se usredsredi na to da efikasno realizuje predviđeni (manji) obim investicione aktivnosti. Premda su prvi efekti krize na realizaciju javnih investicija dobro procenjeni, u slučaju da vanredne okolnosti u zemlji i svetu potraju, ne treba isključiti mogućnost da izvršenje kapitalnih rashoda do kraja godine bude i manje od plana predviđenog rebalansom- ističe Fisklani savet.
Ipak, imajući u vidu da izgradnja fizičke infrastrukture podstiče privrednu aktivnost, država bi trebalo da se usredsredi da novi plan kapitalnih rashoda blagovremeno i efikasno izvrši. Time bi se sprečio dublji pad privredne aktivnosti i dao zamajac privredi u nastavku godine.-U slučaju izraženije ekonomske i fiskalne krize, umesto smanjenja rashoda za izgradnju saobraćajne infrastrukture trebalo bi umanjiti izdatke za nabavku opreme i naoružanja bezbedonosnog sektora. Ovi izdaci ne podržavaju privredni rast kao ulaganja u fizičku infrastrukturu,a pri tome, njihov nivo iz rebalansa i dalje dostiže visokih 36 milijardi dinara-sugeriše Fisklani savet.
Inače, kapitalni rashodi republike manji su za četvrtinu u odnosu na inicijalni plan, što je posledica vanrednih okolnosti izazvanih epidemijom. Vanredno finansiranje zdravstvenog sistema i uslovi koji otežavaju efikasnu realizaciju infrastrukturnih projekata opredelili su umanjenje kapitalnih rashoda.Prema rebalansu, izdaci za javne investicije predviđeni su na nivou od 154 milijarde dinara. To je za oko 45 milijardi dinara manje nego što je bilo prvobitno planirano Zakonom o budžetu za 2020. godinu . Posmatrano u strukturi, najveće umanjenje, beleži budžet za izgradnju saobraćajne infrastrukture.
Srbija će u okviru novog investicionog plana 2020-2025. uložiti devet milijardi evra u infrastrukturu, uključujući putnu, železničku, komunalnu i socijalnu infrastrukturu, rekla je ona. U tom planu je novih 500 kilometara auto-puteva, kao što „Vožd Karađorđe“, Požega-Boljare, Niš- Merdare.
IZVOR:POLITIKA.RS
