Koliko je zemlje dovoljno da se obrađuje za pristojan život u Srbiji?

Ministar zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je povratnicima iz inostranstva koji su došli u Srbiju u vreme epidemije koronavirusa da im se isplati da ulažu u voćarstvo.

Posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Кrkobabić je ukazao da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.

“Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i Srbija je izbegla finansijsku krizu. Voleo bih da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije”, naveo je Krkobabić u saopštenju.

Dodao je da su stručnjaci procenili da jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 3,5 do četiri hektara malina, od 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara.

“Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima”, kazao je ministar.

Šta je najbolje gajiti?

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučio je za gajenje sortu šljiva “čačansku lepoticu”, “čačansku rodnu”, “stenlej” i “požegaču” kao najbolju sortu za preradu, a “crvenu ranku” kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija, i od novih sorti “toptejst” i “prezenta”

Istaknuto je da je dunja “veoma perspektivna”, a trebalo bi saditi “leskovačku” i “vranjsku” ali i bugarske sorte “asenica”, “hemis” i “trijumf”, kao i da bi više prostora trebalo posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti – “kruški karamanki”, ali bi svakako trebalo saditi “viljamovku”, australijsku sortu “pakams trijumf” i italijanske “turandot” i “karmen”.

Od sorti jagoda “kleri” je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične “alba” i “džoli”, preporuka je Nacionalnog tima za preporod sela.

Voćarstvo šansa povratnicima iz inostranstva

Procenjeno je da šansa da povratnici iz inostranstva investiraju u voćarstvo i zarade za pristojan život svoje porodice postoji u svim krajevima Srbije.

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski region je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške, smatraju stručnjaci.

Takođe, Zapadnomoravski rejon Кraljevo, Čačak i Užice pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu, a u Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju višnja, jagoda kruška i borovnica.

U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije tri voćne vrste malina, jabuka i višnja se nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda.

U poslednje tri do četiri godine u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća, nalaze se na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara, navodi se u saopštenju kabineta Milana Krkobabića.

Važna uloga voćarstva u razvoju ekonomije Srbije

Ukazano je da je voćarstvo kroz istoriju imalo vrlo važnu ulogu u razvoju ekonomije Srbije i da je u kriznim trenucima zahvaljujući izvozu voća više puta spasavana srpska ekonomija.

“Tako je i danas. I aktuelni projekat obnove zadrugarstva ‘500 zadruga u 500’ sela je pokazao da su voćari dobro organizovani. Upravo su zadruge iz tog projekta koje se bave isključivo proizvodnjom ili preradom voća po uspešnosti ubedljivo na prvom mestu”, navodi se u saopštenju.

Od četiri složene zadruge u Srbiji, dve su voćarske “Naši Voćari” u Milićevu selu, pored Požege sa težišnjom proizvodnjom malina i “Složni voćari” u Novom Slankamenu u opštini Inđija, koja najviše proizvodi jabuke.

Povratnicima iz inostranstva preporučeno je da kontaktiraju zadružne saveze Srbije i Vojvodine, i Nacionalni tim za preporod sela Srbije gde će dobiti neophodne informacije.

Povodom nedavnog poziva Milana Кrkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, stigla su mnoga pitanja iz Srbije i inostranstva, a najčešća su o tome u koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.

IZVOR:BIZLIFE.RS