Gostujući u Dnevniku RTS-a, Arno Gujon kaže da je teško biti human u ovim vremenima zato što ima mnogo nesrećnih ljudi, siromaštva, napetosti, pogotovo na KiM
Tradicionalni božićni konvoj “Solidarnost za Kosovo” stigao je i za ovu Novu godinu u srpske enklave u južnoj pokrajini, a to je od 2004. godine 48. konvoj upućen na KiM u organizaciji humanitarne organizacije na čijem je čelu Arno Gujon, francuski humanitarac.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, Arno Gujon kaže da je teško biti human u ovim vremenima zato što ima mnogo nesrećnih ljudi, siromaštva, napetosti, pogotovo na KiM.
S druge strane, kako kaže, ima mnogo solidarnih ljudi – ljudi koji su dobri i voljni da pomognu.
“Trudimo se već 15 godina da okupimo ove dobre ljude koji u Francuskoj žele da pomognu nesrećnima na KiM, da im pokažemo da mogu da računaju na nas, da mislimo na njih tokom cele godine, a pogotovu u prazničnim danima kada se ljudi koji su zaboravljeni osećaju još zaboravljenijim”, rekao je Gujon.
Kako kaže, oni koji su usamljeni osećaju se još usamnjenijim.
“Mi smo tu da im pružimo ne samo materijalnu pomoć već i moralnu podršku”, istakao je Gujon.
“Već dve godine, pošto mi je zabranjen ulazak na KiM, tu sam u Beogradu. Ranije i tokom 15 godina dočekivao sam Novu godinu sa Srbima na KiM, u Gračanici, Kosovskoj Mitorvici, Crkoležu – u svim tim mestima gde osećam da pripadam. Trenutno su moji volonteri dole a ja sam ovde, tako da je malo teško jer je smisao moga života da budem tamo i da pomognem tim ljudima”, rekao je Gujon.
Govoreći o tome koliko je teško pronaći dobre ljude, Gujon kaže da je zadatak da ih nađu i da se trude organizujući konferencije, preko medija.
Ima mnogo ljudi koji se i sami jave, preko društvenih mreža, kaže Gujon, dodajući da dobija mnogo mejlova i poruka, poziva i pisma od ljudi koji žele da pomognu.
Ističe da se ljudi iz Srbije takođe javljaju kao i oni koji žive u rasejanju, koji pomažu, doniraju i imaju lepu reč i pružaju moralnu podršku.
Gujon kaže da se žitelji sela Banje, Crkoleža, Suvog grla na KiM, nadaju da će biti više mira, manje napetosti i da neće biti zaboravljeni.
“Moji volonteri idu od sela do sela ovih dana i sreću se sa svim tim ljudima, bili su u Štrpcu, Prizrenu, Velikoj Hoči, Orahovcu. Neki volonteri su tu prvi put i oni su iznenađeni stanjem u enklavama. To su ljudi koji koji su hrabri i koji nemaju mnogo a dali bi nam sve, koji su spremni da se bore da imaju nešto da ostave svojoj deci, a to su kuće, imanja”, kaže on.
“Oni zato ne napuštaju KiM, žele da opstanu, a na nama je da im pomognemo”, kaže Gujon.
Osvrćući se na pitanje povratka mladih u Srbiju, Gujon kaže da je prvi cilj “uspeti u tome da onima koji žele da odu pokazati koje su vrline Srbije, zato što ih nismo svesni”.
Smatra da smo uglavnom svesni svojih mana – to je dobro jer možemo da ih menjamo.
“Ako uložimo mnogo truda, verujem da možemo da uspemo ovde, a ako uspemo to uspeh celog društva, nismo puki posmatrači sa strane ako živiomo u inostranstvu. Opstanak ljudi i povratak je pitanje svih pitanja. Ja ostajem ovde, moje ćerke i supruga ostaju ovde. Ja živim ovde, nisam turista, svestan sam ogromnog potencijala koji Srbija ima”, rekao je Gujon.
IZVOR:NOVOSTI
