Nemamo šta da izgubimo u geopolitičkoj borbi koja podrazumeva ekonomska ulaganja, možemo samo da profitiramo prihvatajući investicije iz Rusije, Kine, SAD, Nemačke i Francuske.
Dolaskom Američke razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beograd, naša zemlja definitivno postaje ekonomski poligon za dokazivanje uticaja najvećih svetskih sila. Na balkanskoj raskrsnici, po ko zna koji put, ukrštaju se interesi Istoka i Zapada. Ipak, sagovornici „Politike” slažu se da ovog puta nemamo šta da izgubimo u ovoj vrsti geopolitičke borbe, koja podrazumeva ekonomska ulaganja. Možemo samo da profitiramo, i to prihvatajući ulaganja bez obzira na to da li dolaze iz Rusije ili Kine, ili iz SAD, Italije, Nemačke ili Francuske.
Prošle godine strane investicije u Srbiji iznosile su rekordnih 3,58 milijardi evra, a u prvih šest meseci ove godine stranci su u našu zemlju uložili 1,46 milijardi evra. Prema podacima Razvojne agencije Srbije, kada se gleda broj stranih ulaganja, na prvom mestu nalazi se Italija, koja istovremeno ulaže i najviše novca. Slede SAD, Francuska, Austrija…
Stručnjaci se slažu da odluka da se kancelarija DFC-a za Balkan otvori upravo u Beogradu pokazuje odlučnost SAD da pojača veze s regionom, ali i da se stvore mogućnosti za ulaganja američkih kompanija. Ipak, na prvom mestu je suprotstavljanje džinovskom rastu Kine. Direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže za „Politiku” da je poznato da je jedan od ciljeva dolaska DFC-a u Beograd usporavanje rasta kineskih investicija, ali dodaje da su čak i sami Amerikanci svesni da taj rast ne mogu da zaustave.
Slobodan Zečević, sa Instituta za evropske studije, dodaje da SAD pokušavaju sa evropskog tla da istisnu sve ozbiljnije igrače, kako kineske, tako i ruske. „Ipak, nama ulaganja odgovaraju, bez obzira na to od koga dolaze. Nemamo razlog da odbijamo zapadne investicije. EU je te investicije najavljivala kroz Berlinski proces, a Amerika kroz DFC”, dodaje naš sagovornik. Zečević smatra da se Srbija nije okrenula kineskim ulaganjima iz ideoloških razloga, već upravo zbog nedovoljno ulaganja sa Zapada, što se sada može ispraviti.
Inače, DFC je pravni naslednik moćnog OPIC-a, državne agencije SAD, koja postoji od 1971. godine. Agencija je formirana zbog podrške investicijama privatnog sektora SAD zemljama u razvoju. Ognjen Karanović podseća da DFC danas raspolaže ogromnim budžetom, što pokazuje koliko su ulaganja u razvoj trećeg sveta danas značajna za SAD. „Najvažnije je što su političke elite iz Vašingtona u potpunosti stale iza formiranja DFC-a”, dodaje on.
Naravno da, kako dodaje, američki investitori imaju nameru da zarade ulažući širom sveta, ali ipak će najveću korist od trasiranja američkog kapitala imati Srbija. Naš sagovornik kaže da se na ovom primeru jasno vidi koliko su ekonomski i politički interesi velikih sila isprepletani. „Iako je DFC agencija koja je formalnopravno u privatnom vlasništvu, ona radi direktno za državu. Svoju poslovnu politiku usklađuje sa geopolitičkim interesima Vašingtona”, kaže naš sagovornik.
Karanović napominje i da je najava stvaranja balkanske ekonomske zajednice privlačan poligon ne samo za SAD, već za sve svetske sile. Razlozi su, dodaje, vrlo jasni. „Balkan je do sada posmatran kao rasparčana teritorija na kojoj žive međusobno zavađeni narodi. Naravno da problemi balkanskih naroda postoje upravo zbog mešanja velikih sila, ali značajno je to što danas i Istok i Zapad podržavaju ujedinjenje balkanskih naroda u ekonomsku zajednicu. Sadašnje granice trebalo bi učiniti što fleksibilnijim kako ne bi predstavljale smetnju za protok ljudi, robe i usluga. To je okruženje koje je neophodno kako bi nam dolazili strani ulagači”, objašnjava naš sagovornik.
Američki i kineski interesi, dodaje Karanović, direktno će se sukobiti kad je reč o gradnji auto-puta Niš–Priština, železničkoj infrastrukturi, kao i o povezivanju Niša s albanskom lukom Drač. Reč je o investicijama čije finansiranje će podržati SAD, ali za koje je NR Kina veoma zainteresovana kako bi se povezala s lukama u Solunu i Draču, a preko njih i sa celom Evropom. „Na ovom primeru je jasno da će DFC svakako pokušati u različitim projektima da parira Kinezima. Oni će se ekonomski i politički sukobljavati na Balkanu, ali Srbija zbog toga neće biti ugrožena, naprotiv”, siguran je naš sagovornik.
Projekat „Pojas i put” apsolutno je nezaustavljiv, dodaje on, osim ukoliko ne bude zaustavljen u samoj Kini. Nemoguće je, kako ističe, da dođe do oštrih sukoba između kineskih i američkih investicija, jer su kineski projekti ogromne vrednosti, osmišljavaju se decenijama unapred i rade se vrlo organizovano. „’Pojas i put’ ima budžet veći od 1,3 biliona dolara i on je već trasiran na Balkanu. Nemoguće ga je ukloniti. Jedino što može da uradi DFC, tačnije američka vlada, to je pojačavanje investicija. Od toga može jedino Beograd da profitira, naročito u uslovima tzv. mini-šengena”, mišljenje je Karanovića.
Inače, DFC finansira rešenja za najveće izazove s kojima se zemlje u razvoju suočavaju, a učestvuje u projektima u skoro 100 zemalja širom sveta. Za razliku od Kine, Amerikanci ne mogu svoje privatne kompanije ili banke da nateraju da investiraju u inostranstvo, pa ćemo videti kako će kancelarija funkcionisati u Beogradu. Nama je ostalo samo da vešto balansiramo između interesa velikih sila, ali i da, što kvalitetnije, odgovorimo na zahteve svakog potencijalnog investitora.
IZVOR:POLITIKA.RS
