Posmatrano prema starosti, u najvećem riziku od bede nalaze se deca i mladi od 18. do 24. godine, a u najmanjem osobe od 25. do 54.
Svaki peti stanovnik naše zemlje nalazi se u riziku od siromaštva, naglašava se u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom „Siromaštvo i socijalna nejednakost u 2020. godini”, objavljenog povodom 15. oktobra, Svetskog dana siromaštva.
Stručnjaci naše nacionalne statističke ustanove objašnjavaju da se svake godine izračunava takozvana stopa rizika od siromaštva, a ovogodišnja računica pokazuje da se u najvećem riziku od materijalne bede nalaze deca i mladi, nezaposlene osobe kao i stanovnici ruralnih oblasti, odnosno one osobe koje žive same i čija su mesečna primanja manja od 22.000 dinara.
– Kada je reč o porodici, računica je sledeća: u riziku od siromaštva nalaze se domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom uzrasta do 14 godina, čija su mesečna primanja ispod 39.600 dinara, kao i četvoročlana domaćinstva s dvoje odraslih i dvoje dece mlađih od 14 godina, koja mesečno zarađuju manje od 46.200 dinara. Posmatrano prema starosti, u najvećem riziku su deca i mladi od 18. do 24. godine, a u najmanjem osobe od 25. do 54. Očekivano, broj dece u porodici povećava rizik od siromaštva – više od trećine domaćinstava sa troje i više dece nalazi se u riziku od materijalne oskudice – kaže Nataša Mijakovac iz Republičkog zavoda za statistiku.
Podaci naše nacionalne statističke ustanove svedoče da i samohrani roditelji s jednim ili više izdržavane dece teško sastavljaju kraj s krajem – da se 32 odsto „singl” roditelja nalazi u riziku od siromaštva. Osim njih, u nezavidnoj situaciji je i svaka druga nezaposlena osoba i skoro petina penzionera.
Iako je prema statističkim podacima stopa rizika od siromaštva u protekloj godini niža za 1,5 procentnih poena u odnosu na 2019., zabrinjava činjenica da stopa takozvanog subjektivnog siromaštva iznosi čak 88 odsto. To u statističkom prevodu znači da čak devet od deset naših sugrađana spaja 1. sa 31. danom u mesecu.
Konkretno rečeno, na pitanje statističara „kako sastavljate kraj sa krajem”, 46 odsto osoba odgovorilo je – sa izvesnim teškoćama, 27 procenata – teško, a svaki sedmi građanin Srbije ocenjuje da veoma teško preživi mesec dana. Svaka druga osoba u našoj zemlji ne može da priušti sebi nedelju dana odmora van kuće, svaka sedma nema novac za meso ili ribu u obroku svakog drugog dana, trećina ne može da priušti neočekivani trošak u iznosu od 16.600 dinara, koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva, a svaka deseta osoba ne može da obezbedi adekvatno zagrevanje stana. Svega osam odsto stanovnika izjavilo je da u Srbiji živi „prilično lako”, a dodatna četiri procenta naših sugrađana ocenjuje da živi „lako”.
Psiholog i istraživač Centra za demokratiju Sarita Bradaš upozorava da siromaštvo ugrožava skoro sve aspekte života jedne porodice i skreće pažnju na podatke Republičkog zavoda za statistiku koji pokazuju da su troškovi stanovanja u našoj zemlji previsoki za najveći broj naših sugrađana – više od polovine stanovnika Srbije smatra da troškovi stanovanja znatno opterećuju porodični budžet, a 43 odsto smatra da režije opterećuju „u izvesnoj meri”.
– Siromaštvo gura decu na socijalne margine, jer njihovi roditelji nisu u mogućnosti da izdvoje novac za nove školske knjige, troškove prevoza za odlazak u školu i plaćanje užine. Zbog toga mnoga deca u Srbiji odustaju od visokog obrazovanja i nastavljaju da se vrte u začaranom krugu siromaštva – zaključuje naša sagovornica.
