BANjALUKA – Deklaracija o ustavnim principima, koja bi trebalo da bude razmatrana na predstojećoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske, previđa da Vlada, u saradnji sa predsednicom Republike Srpske, pripremi tekst Ustava Republike Srpske kojim će biti potvrđene sve nadležnosti Srpske, osim onih koje prema Ustavu BiH pripadaju BiH.
Kako prenosi RTRS, u Deklaraciji, koja je dostavljena Narodnoj skupštini za posebnu sednicu posvećenu vraćanju nadležnosti Republike Srpske, navedeno je da bi novim Ustavom Banjaluka trebalo da postane glavni grad, a Pale prestonica.
U dokumentu se ističe da su svi akti koje je nametnuo visoki predstavnik neustavni i da je, prema Ustavu BiH, Parlamentarna skupština odgovorna za donošenje zakona, sprovođenje odluka Predsedništva ili izvršenje nadležnosti Parlamentarne skupštine, zbog čega nije ni imala nadležnost da usvaja zakone koje je nametao visoki predstavnik.
Takođe se ocenjuje da delovanje Ustavnog suda BiH, koji se, kako je navedeno, „stavio u funkciju potvrđivanja nepravnih odluka visokog predstavnika i time menjao ustavnu strukturu BiH utvrđenu međunarodnim ugovorom”, nanosi veliku štetu odnosima u BiH i doprinosi trajnoj nestabilnosti.
Brojnim odlukama Ustavnog suda BiH otimaju se nadležnosti Srpskoj, a njena imovina stavlja se u nadležnost BiH bez ikakvog ustavnog osnova, naglašava se u Deklaraciji.
Takođe se ukazuje da sporazumima entiteta o odbrani, o porezu na dodatu vrednost i Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH, te nadležnosti nisu trajno prenete na nivo BiH, jer im nisu prethodile izmene i dopune Ustava BiH da bi bio stvoren ustavni osnov.
U dokumentu se ukazuje da su, pošto nije bilo ni naknadnih ustavnih promena, te nadležnosti neustavne i samim tim privremene.
U Deklaraciji je navedeno i da Narodna skupština smatra da sadašnju neusklađenost nadležnosti prenetih na nivo BiH bez promene i dopune Ustava BiH, kao Aneksa četiri Dejtonskog sporazuma, treba prevazići doslednom primenom Ustava BiH koji nedvosmisleno propisuje da će se entiteti u potpunosti pridržavati tog Ustava BiH.
To podrazumeva pravo Narodne skupštine i Vlade Srpske da obustave primenu bilo kog akta, mere ili aktivnosti organa i institucija na nivou BiH koji nemaju osnov u Ustavu BiH i nisu izričito Ustavom BiH utvrđeni kao nadležnost organa na nivou BiH, navedeno je u dokumentu.
Dodaje se da je ranijim zaključcima Narodne skupštine zahtevano da „kroz zakon budu ugrađena rešenja koja će institucionalno i suštinski sačuvati uticaje entiteta, što podrazumeva formiranje podsaveta entiteta sa jasno definisanom ulogom i procedurom njihovog rada u odnosu na Visoki sudski i tužilački savet BiH”.
Oim toga, bilo je predviđeno i da tekst Sporazuma pre potpisivanja bude usklađen sa terminologijom iz Ustava i da sedište VSTS BiH bude u Srpskom /Istočnom/ Sarajevu i da će, ako suština tih zaključaka ne bude sadržana u Predlogu zakona o VSTS BiH, Narodna skupština povući saglasnost na taj sporazum na isti način kako je dala, navedeno je u Deklaraciji.
U predlozima zaključaka u vezi sa Informacijom o prenosu nadležnosti u oblasti odbrane i bezbednosti, koju će razmatrati parlament Srpske, navedeno je da Narodna skupština zadužuje Vladu da joj u roku do šest meseci uputi na razmatranje i usvajanje zakone iz ove oblasti.
„Narodna skupština zadužuje Vladu da na ovom planu povuče saglasnost na Sporazum o prenosu nadležnosti iz oblasti odbrane na institucije BiH ranije potpisan sa Vladom Federacije BiH”, istaknuto je u Informaciji.
U zaključcima u Informaciji se dodaje da Skupština povlači saglasnost na odluku o davanju ovlašćenja Vladi da potpiše Sporazum iz 2005. godine.
„Zakon o odbrani BiH, Zakon o službi u Oružanim snagama BiH, Zakon o obaveštajno-bezbednosnoj agenciji BiH i Zakon o agenciji za istrage i zaštitu BiH neće se primenjivati na teritoriji Srpske od dana stupanja na snagu zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti”, navodi se u predlogu zaključaka, piše sarajevski „Kliks”, prenosi Tanjug.
U materijalima za posebnu sednicu su i informacije o prenosu nadležnosti u oblasti odbrane i bezbednosti, indirektnog oporezivanja i pravosuđa, a predlagači su predsednik Republike Srpske, srpski član Predsedništva BiH, premijer Republike Srpske i poslanički klubovi vladajuće većine u parlamentu Srpske.
