Na auto-putu Beograd–Niš, od 15. oktobra, na 14 lokacija u oba smera, biće postavljeno 56 kamera „Puteva Srbije”, koje će snimati vozače, a policija će ih, kad prođu testiranje, koristiti za kažnjavanje prekoračenja dozvoljene brzine od 130 kilometara na sat.
Reč je o pilot-projektu „Puteva Srbije”, a kamere će biti postavljene i na deonicama duž kojih nema odmarališta i benzinskih pumpi, a međusobna udaljenost biće im od šest do 32 kilometra. U smeru Beograd–Niš kamere će, na primer, biti postavljene ispred naplatne stanice Beograd u Vrčinu, zatim nakon 10 kilometara ispred naplatne stanice Mali Požarevac, pa posle sedam kilometara ispred Umčara i tako na još 11 lokacija.
Zahvaljujući tome, vozači koji voze brže od dozvoljenih 130 kilometara na sat, nikako neće moći da izbegnu kaznu jer kamera može da ih snimi i trenutno – pri najmanjem prekoračenju dozvoljene brzine.
Kako saznajemo u policiji, u prva tri meseca samo će se testirati ove kamere, a potom će saobraćajna policija na osnovu njihovih snimaka početi da kažnjava one koji prekorače brzinu.
Za to vreme biće premerene deonice i urađena sertifikacija vremena i trase kako bi bilo apsolutno sigurno da su podaci dobijeni pomoću kamera i sistema tačni. „Putevi Srbije” neće raditi merenje prosečne brzine (to i nije u njihovoj nadležnosti), a ove nove kamere će sa velikom preciznošću beležiti registracije svih vozila koja se kreću i do 250 kilometara na sat.
To znači da će vozač koji je išao srednjom prosečnom brzinom do 130 kilometara na sat, biti uhvaćen ako je na nekoj deonici vozio, na primer, 160, a zatim išao sporije ili napravio pauzu kako bi sprečio da to bude otkriveno prilikom merenja na naplatnoj stanici.
Prof. dr Milomir Veselinović, stručnjak za bezbednost saobraćaja, kaže za „Politiku” da je dobro što nadležni hoće na ovaj način da „ukrote” deonice na auto-putu gde se vozi brže od 130 na sat, ali, kako naglašava, kamere je trebalo postaviti na bazi prethodno ozbiljno urađene provere.
„Ako te analize nema, onda je razlog za postavljanje kamera mutan. Postoje idealni uslovi u kojima čovek može da vozi brže na auto-putu, ali kada su se već na to odlučili može biti dobar eksperiment. Saglasan sam da kamere prvo treba da budu pilot projekat, a kasnije da se rezultati upoređuju sa budućim stanjem”, kaže Veselinović.
Kada je reč o brzini na auto-putu, profesor naglašava da mali broj ljudi vozi ekstremnom brzinom i da su veća opasnost oni koji idu sporo na auto-putu.
„Kamere je trebalo postaviti tajno i snimati karakterističan period dana u nedelji ili u mesecu i napraviti distribuciju brzina. To je dijagram koji će pokazati koliko je onih koji voze sporo, koliko njih nekom prosečnom brzinom i koliko je onih koji voze ekstremno brzo”, zaključuje profesor Veselinović.
Podsetimo, u avgustu prošle godine pojavila se novina u saobraćaju – merenje srednje brzine kretanja vozila na auto-putu. I ovo je projekat MUP-a i „Puteva Srbije”, koji mere srednju brzinu na osnovu vremena prolaska kroz naplatne rampe. Razlika u vremenu i pređenoj kilometraži na auto-putu, od kućice do kućice, daje obračun prosečne brzine.
Svi oni koji prema ovoj računici voze brže od dozvoljene srednje brzine – biće kažnjeni. Ova novina u saobraćaju izazvala je veliku buru u javnosti.
IZVOR:POLITIKA.RS
http://www.politika.rs/sr/clanak/438942/Bahate-vozace-na-auto-putu-lovice-56-kamera