Sajam poljoprivrede u Kragujevcu, najvećaje i najznačajnija smotra agrara južno od Save i Dunava. Sve ono najlepše, čime Srbija ovih dana obilato rađa, ovde predstavlja oko dve stotine izlagača iz zemlje i gosti iz Turske i Belorusije, pa Sajam ima međunarodni karakter.
Najvažniji poslovi u poljoprivredi su završeni, pšenica požnjevena, ubrano voće i povrće, tako da je ovo prilika i da proizvođači predahnu, da sumiraju postignute rezultate, ali i da saznaju šta je to novo u agrarnoj politici.
Mirisno grožđe, jabuke i šljive iz Topolskog kraja, med sa Rudničkih planina, ovce i konji sa šumadijskih pašnjaka – na već tradicionalnom okupljanju nauke i prakse u Kragujevcu. Dobar recept za opstanak na tržištu – udruživanje i zajednički nastup na štandu “Zlatne ruke Šumadije”.
“Da li je u pitanju prerada voća i povrća, da li su ručni radovi, da li su stari zanati… apsolutno sve što se proizvodi na selu”, ističe dr Zorica Jestrović, direktorka Centra za ruralni razvoj.
Violeta Lazarević kaže da je došla da pogleda narodnu nošnju i poljoprivredne mašine.
“Neki poljoprivedni proizvod da može da se proda, pa da računaš na to da se razdužiš”, kaže Borivoje Brković iz Vrnjačke Banje. “Al’ nema sile da može da se na poljoprivredi zaradi, da može da kupi mašinu. To je vrlo teško.”
Da bi se to promenilo, iz državne kase za subvencije i podsticaje u poljoprivredi, izdvojeno je 37 milijardi dinara. I grad Kragujevac, povećao je agrarni budžet sa prošlogodišnjih 12 na 20 miliona dinara.
Subvencionišu se mnogobrojni programi, koji daju rezultate. Šumadija i Pomoravlje u oblasti agrara, zabeležili su spoljniotrgovinski suficit veći od 20 miliona evra.
“Priključna mehanizacija na 50 posto sufinansiranja, kupovina nove priključne opreme, tu su voćarska proizvodnja, voćarski zasad , osigaranje za koje takodje vraćamo doprinose do 50 posto sufinansiranja i vraćamo sufinansiranje kamata za kratkoročne i dugoročne kredite”, rekao je Nikola Paunović, iz Odeljenja za poljoprivredu Kragujevca.
“Beležimo takođe i povećanje izvoza u određenim segmentima kao što su mlečni proizvodi, kao što su mesne prerađevine za preko 50 procenata u odnosu na prethodni period i kada govorimo o izvozu vina”, ističe Predrag Lučić, direktor RPK Kragujevac.
Rešenjem ministarstva poljoprivrede, rakija “šumadijska šljivovica”, dobila je oznaku geografsog porekla, što je preduslov za povećanje proizvodnje, izvoza i brendiranja Šumadije.
Oko 20 odsto stanovnika Srbije živi od poljoprivrede, najviše u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Značajan deo bruto društvenog proizvoda upravo potiče iz agrara. Za pojedine opštine, kao što su recimo, Topola ili Rekovac, od izvoza voća, ostvari se 80 do 85 odsto ukupnih prihoda.