Pančevo – Deset metara slojeva ljudske praistorije i istorije, nastali neprekidnim životom od 7000 godina – lokalitet Vinča, eponim od Severne Makedonije do Mađarske, istočne Bosne do Bugarske – ogromna teritorija na kojoj žive ljudi s istim ili sličnim tradicijama, verovanjima, koji prevaljuju ogromne distance da bi razmenjivali dobra. Vinča, oduvek centar koji je privlačio ideje i ljude, kultura – fenomen koji se razvija u ovom delu Evrope u 7. i 6. milenijumu p. n. e. Važna jer omogućava celu hronologiju perioda mlađeg kamenog doba – neolita u kom se dešavaju velike promene i danas predmet arheoloških istraživanja, čije najnoviji napredak donosi izložba „Forenzika drevnosti”, autora Nenada Tasića i Kristine Penezić, postavljena u Narodnom muzeju Pančeva.
Ljudi Vinče privi put grade kuće, žive na jednom mestu uzgajaju stoku, bave se poljoprivredom, dolazi do velikog obrta i sedelačkog načina života, a dugovečnost samog lokaliteta omogućava praćenje svih tih društvenih procesa. Prva iskopavanja datiraju od pre više od veka i 1908. godine i od tada je Vinča u fokusu istraživanja praistorije Balkana. Nakon dve serije iskopavanja na tragu akademika Nikole Tasića, Milutina Garašanina, Bore Jovanovića, 1998. godine započeta je nova koja i danas traje.
„Pomak u poslednjih dvadesetak godina je ono što su nam doneli 20. i 21. vek – upotrebu fizičko-hemijskih analiza i metoda koje nam omogućavaju veću rezoluciju podataka. Ono što se naslućivalo, sada možemo da potvrdimo ili kažemo da nije tačno. Tako znamo preciznu hronologiju, veličinu naselja, koliko je ljudi tu živelo, o razmenama, trgovini, kretanjima i uticajima koji su stizali sa strane, ali i koliko su Vinčanci utucali na okolne regione”, navodi Kristina Penezić iz Instituta Biosens u Novom Sadu
Do sredine oktobra arheolozi su opet na obodu Vinče, nalazištu Belo Brdo na desnoj obali Dunava, 35 kilometra nizvodno od ušća sa Savom, dok su predmeti i rezultati iz prethodnih nedelja iskopavanja već u jednoj vitrini pančevačke izložbe. Postavka je, prema rečima autora, svojevrsnoj prezentaciji arheološkog posla, savremenih tendencija koje se sprovode na Vinči, ali i omaž poslednjih 20 godina rada – 105.872 kotirane tačke, 66 bušotina, preko 50.000 sakupljenih fragmenata, 220 učesnika iskopavanja iz 12 zemalja, 17 terenskih kampanja, 1251 kvadratna metra iskopane površine – ekipama entuzijazmu saradnji s kolegama i institucijama iz zemlje i inostranstva, letnjim školama studenata.
„Ovo je 21. godina kako smo načeli nova terenska istraživanja. Taj put nije bio uvek prav i ravan. Projekat je preživeo osam vlada, ministara kulture… Nekad smo bili ljubimci, nekad pastorčad, a trenutno je situacija lepa. Izgleda da je sazrela svest da Vinča može da bude i korisna kao mesto kulturnog, pa i turističkog okupljanja, multifunkcionalna, kao i naša iskopavanja, multidisciplinarna”, napominje Nenad Tasić, profesor na katedri za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, naglašavajući da izložba pokazuje i koliko su se pratili savremeni trendove, ne samo u arheologiji, već i u tehnologiji, poput digitalizacije terenske dokumentacije. Akcenat sada nije na nauci već na zaštiti.
„Lokalitet trenutno trpi posledice jednog klizišta, koje je prirodno i dobar deo, oko dvadesetak odsto, nestaje. Trenutno stvaramo uslove da na proleće započne ozbiljan proces sanacije, postavljanje stubova koji će ga štititi od dalje erozije, kako bi mogli bezbedno da nastavimo iskopavanja i taj posao će trajati bar godinu dana”, kaže za „Politiku” profesor Tasić.
IZVOR: POLITIKA.RS
http://www.politika.rs/sr/clanak/438915/Forenzika-praistorije-Vince