Prošle sedmice, Sjedinjene Države, Velika Britanija i Australija najavile su novo partnerstvo u oblasti odbrane i bezbednosti, nazvano AUKUS, koje ima za cilj predstavljanje jedinstvenog fronta prema sve agresivnijoj Kini, a želelo se pokazati i drugim zemljama da SAD nameravaju ostati angažovane u Azijsko-pacifičkom regionu u decenijama koje dolaze.
Ne samo da Kanada nije bila uključena u sporazum, već se stiče utisak da je savezna vlada bila potpuno iznenađena objavom, što je odraz našeg smanjenog ugleda na svetskoj sceni.
Premijer Džastin Trudo odmah je umanjio važnost sporazuma, rekavši da je to samo način da SAD prodaju tehnologiju nuklearnih podmornica Canberri (što je zaista centralni element dogovora). No Trudoovi komentari sugerišu da on zapravo slabo procenjuje značaj i dugoročne implikacije novog saveza.
AUKUS je veliki iskorak koji ima ozbiljne posledice za Kanadu, čak i ako bi vlada volela da ne razmišljati o tome. Na mnogo načina, novi pakt predstavlja američko odbacivanje saveza za razmenu obaveštajnih podataka Five Eyes, koji takođe uključuje Kanadu i Novi Zeland, jer se stiče utisak da je sve učinjeno namerno, kako bi se savez preoblikovao u manji klub.
Prvo pitanje koje treba razmotriti je, što novi savez govori o odnosu između SAD -a i Kanade.
Nažalost, odgovor je jasan: on predstavlja nepogrešiv znak da je Washington u velikoj meri odustao od Ottawe kao ozbiljnog odbrambenog partnera, zaključivši da ova zemlja nema apsolutno nikakvu nameru da ispuni svoju obavezu prema NATO -u, da potroši 2 % bruto domaćeg proizvoda na odbranu (Trudo je to uveliko priznao pre nekoliko godina). Nedostatak potrošnje ozbiljno ograničava ono što ova zemlja može učiniti vojno, a nikakva odbrambena moć ili političko okretanje to ne mogu promeniti.
Drugo, otkriva da je kanadski pasivni pristup prema Kini doveo SAD do zaključka, da se na Ottawu jednostavno ne može računati da će se suprotstaviti Pekingu. Otawa je poslednjih godina, iz dana u dan oklevala u oštrijem odnosu prema Kini, što čini zapanjujući razvoj s obzirom na to, da ovaj pristup očito nije uspeo izmeniti kinesko ponašanje (niti je doveo do bilo kakvog pozitivnog razvoja u pogledu dva Michaela).
Treba ipak napomenuti da je Australija zauzela suprotan pristup, postajući sve glasnija u pogledu pretnje koju Kina predstavlja i, potrebe za usklađenim delovanjem protiv nje. Canberra nastavlja modernizirati i širiti svoju vojsku (kupovina podmornica samo je poslednja epizoda plana), a za razliku od Kanade, nije pokazala spremnost da dopusti da je Peking maltretira.
No, posmatrači bi pogrešili ako bi zaključili da je ovaj pakt potpuno neočekivan. Godinama su razne američke administracije vršile pritisak na Kanadu da poveća izdatke za odbranu i ispuni svoje obaveze prema NATO -u, ali bez uspeha. Bivši predsednik Donald Trump učinio je NATO potrošnju jednim od svojih centralnih spoljnopolitičkih ciljeva, ali u tome on nije jedinstven, jer je to činio gotovo svaki predsednik SAD -a od Dwighta D. Eisenhowera pa do danas.
Pa ipak, Trumpovi uzastopni pozivi naišli su na niz sleganja ramena premijera, a potrošnja na odbranu bila je uglavnom ista u šest godina koliko su liberali na vlasti. Ovaj rekord je u oštroj suprotnosti sa mnogim našim saveznicima, od kojih je nekoliko saveznika značajno povećalo troškove odbrane poslednjih godina.
Slično, američki službenici vrše pritisak na saveznike da ekonomski zaoštre odnose sa Kinom, a posebno su upozorili na sigurnosne rizike koji dozvoljavaju kineskoj telekomunikacijskoj kompaniji Huawei da učestvuje u izgradnji 5G mreža. Dok su SAD, Velika Britanija i Australija zabranile ovu kinesku firmu, Ottawa se i dalje ne slaže sa njima sa donošenjem odluke, a još uvek nema raspored kada će i ako biti objavljena. Većina posmatrača veruje da je ovo još jedan pokušaj smirivanja Pekinga.
Novi savez šalje nepogrešivu poruku Ottawi u vezi naše sve manje važnosti. Da bi se to promenilo, Washington će morati videti dokazanu predanost zajedničkoj odbrani, ne na neki neodređen datum u budućnosti (omiljena kanadska taktika odugovlačenja), već odmah i sada. Osim toga, naši bilateralni odbrambeni odnosi nastaviće slabiti.
Međunarodni uticaj Kanade godinama opada, a osnivanje novog bezbedonosnog saveza pod vodstvom SAD-a, koji anadu namerno isključuje, samo je poslednja posledica slabljenja pozicije Kanade. Zaista, ovo saopštenje objavljeno je usred predizborne kampanje, u kojoj je kanadska odbrambena politika i veća potrošnja na odbranu, bila u zapećku (kao i gotovo svaka rasprava o spoljnjoj politici).
Time se zaključuje stav o rastućoj percepciji da je Ottawa faktički nestala kao međunarodni akter, razvoju događaja kojeg izgleda da je malo Kanađana svesno. Druge zemlje su to ipak primetile i prilagođavaju svoje pozicije shodno tome. Kao rezultat toga, sumnjam da će mnogi posmatrači u Washingtonu, Londonu ili Canberri pustiti suzu za našim sve manjim međunarodnim uticajem.
SERBIANNEWS/CANADA
