Jedan od ljudi odgovornih za Sporazum Safe Third Country Agreement između Kanade i Sjedinjenih Država kaže da smanjenje broja migranata koji dolaze u Kanadu na neregularnim prelazima nije samo pitanje ponovnog pregovaranja ili odustajanja od sporazuma, već bi fokus trebalo da bude na savezne vlade budu u mogućnosti da bolje kontrolišu granicu.
Neregularni granični prelaz na Rokham Road-u duž granice između Kvebeka i Njujorka doživeo je porast migranata u poslednjih godinu dana, a premijer Kvebeka Fransoa Lego poziva saveznu vladu da pronađe rešenje, dok se njegova provincija bori sa ogromnim povećanje broja ljudi koji prelaze.
Legaultovo izjašnjavanje izazvalo je rat između premijera Džastina Trudoa i lidera konzervativaca Pjera Poljevrea ove nedelje, kada je Poaljevre ušao u debatu, rekavši „ako smo prava zemlja, imamo granice. A ako je ovo pravi premijer, on je odgovoran za te granice.
Rudo je kasnije odgovorio rekavši da „ako Pierre Poilievre želi da izgradi zid na Rokham Roadu, neko bi to mogao da uradi. Problem je što imamo 6.000 kilometara nebranjene zajedničke granice sa Sjedinjenim Državama i ljudi će izabrati da pređu negde drugde.
Džon Menli — bivši zamenik premijera i jedan od potpisnika Sporazuma Safe Third Country Agreement 2002. — rekao je voditelju CTV-ovog Perioda pitanja Vasiju Kapelosu, u intervjuu koji je emitovan u nedelju, da ne misli da je suština problem je da li ugovor treba modernizovati ili ponovo pregovarati.
„Mislim da tu postoji poseban problem, a to je sposobnost Kanade da kontroliše sopstvene granice“, rekao je Menli. „Znam da je jednostavno reći da se samo blokira Rokham Road, i pravo vlade da kaže, ’pa mi to radimo i oni će jednostavno doći negde drugde’. Moguće je da je istina.”
„Ali fundamentalna stvar za suverenitet nacije je sposobnost da kontrolišemo naše granice“, dodao je on.
STCA je prvi put potpisan pre 20 godina, a razgovori o njegovoj modernizaciji vode se od 2018. godine, sa nekim izmenama koje su napravljene 2019. Prema STCA, ljudi koji traže status izbeglice u Kanadi ili SAD moraju podneti zahtev zemlji u kojoj će ući.
Sporazum se odnosi samo na zvanične kopnene granične prelaze, što znači da se tražioci azila koji uspeju da uđu u zemlju preko nezvaničnog prelaza — kao što je Rokham Road — ne vraćaju.
Menli je rekao da priroda granice između Kanade i SAD dodaje izazove: deo granice je na vodi, veći deo granice je neformalni, a na nekim mestima postoje čak i zgrade koje se nalaze na granici.
„Dakle, nije bez svoje složenosti, ali ipak, to je nešto što vlada mora da bude u stanju da uradi, i da kaže da ako zaustavimo ovaj [nepravilan prelaz], oni će ući negde drugde… to nije poenta ,” rekao je.
Lego je ove nedelje rekao da Trudo treba da razgovara o ponovnim pregovorima o Sporazumu Safe Third Country Agreement sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom kada bude u Otavi u svojoj prvoj zvaničnoj poseti Kanadi u martu.
Ali Menli je rekao da nije siguran kako bi ti pregovori mogle da se odvijaju, s obzirom na to da je sporazum u njegovoj prvoj iteraciji bio nešto za šta se Kanada zalagala dok su Sjedinjene Države oklevale da potpišu.
Rekao je da je posle 11. septembra postojao „prilično veliki priliv tražilaca azila“ iz celog sveta koji su prolazili kroz SAD i prelazili u Kanadu da traže azil. Rekao je da su bili „veoma dobro organizovani“. Porast broja značio je da Kanada nije mogla da prati korak, tako da bi se za vreme koje je bilo potrebno za obradu njihovih prijava naselili u Kanadi i počeli da izazivaju „prilično opterećenje za socijalne usluge“.
Broj migranata koji su iz Kanade prelazili u Sjedinjene Države takođe je bio samo delić onih koji su išli u drugom pravcu, tako da je bilo malo podsticaja za Amerikance da potpišu sporazum.
„To je zaista pitanje za Amerikance“, rekao je Menli. „Mogu vam reći da je ovo bio veoma težak dogovor za postizanje.
Dodao je: „Mislim da će biti mnogo nevoljnosti od strane američkih vlasti da ovo daju Kanadi bez nečega zauzvrat. I ne znam šta bi moglo da bude što bismo mogli da damo zauzvrat.”
Menli je takođe rekao da rupa u neregularnim kopnenim graničnim prelazima nikada nije razmatrana u vreme potpisivanja sporazuma.
„Zamisao da će ljudi masovno dolaziti preko ilegalnih ulaznih mesta u to vreme je izgledala malo verovatna“, objasnio je on. „To jednostavno nije bio faktor. Nismo baš očekivali da će to postati i zaista, to nije postalo dugo vremena.”
Rekao je da vam broj izbeglica u svetu „slama srce“ i da Kanada ima „odgovornost kao bogata zemlja“ da ih dočeka, ali „treba da ih izaberemo, a oni treba da uđu na način na koji mi obezbedimo za njihovu podršku.”
„Savezna vlada ima određenu odgovornost zbog svoje kontrole granica da to uradi“, dodao je on. „Ne bi trebalo da ostavljamo gradove i provincije na cedilu zbog nekontrolisanog priliva ljudi koji dolaze i tvrde da su izbeglice.
