U Kanadi se nastavlja borba za očuvanje atlantskog lososa
Grupa ljubitelja prirode i staništa koja se zalaže za očuvanje divljeg atlantskog lososa kaže da je broj odraslog lososa koji se vraća u reke Severne Amerike prošle godine spao na istorijski minimum.
Godišnji „Izveštaj države o divljom atlantskom lososu“, koji je objavljen danas, ukazuje da je povratak odraslih lososa, treći najniži u poslednjih pet decenija.
Federacija kaže da je postojao “kontinuirani trend pada koji preti održivosti vrste.”
Naučnici grupe koji prate 86 reka koje su proučavane u 2019.god kažu da su se te godine u reke vratili 103.900 lososa, što je manje nego 2018.god kada se vratilo 131.800 lososa.
Ogromna većina lososa u Severnoj Americi vraća se u tri regije: Labrador, Quebec i u zaliv St. Lawrence.
Broj odraslog lososa koji su proveli jednu zimu na moru i koji su se vratili u reke, ujedno je bio i osmi najniži nivo u poslednjih 50 godina. Pod odraslim lososom federacija podrazumeva,odraslog atlantskog lososa koji je proveo dve ili više godina na moru i koji se mrestio najmanje dva puta.U međuvremenu, bilo je oko 332.000 primera odraslog lososa koji je proveo jednu zimu na moru , a koji se vratio u rodne reku, što je osmi najniži nivo u poslednjih pedeset godina.
Poslednjih dekada lov na lososa je znatno smanjen nizom zaštitnih mera, što pomaže stabilizovanju nekih populacija, ali uprkos tome,vrsta je u poslednje vreme ponovno u opadanju. Degradirajuća staništa
Bill Taylor, predsednik federacije, kaže da se losos bori da se prilagodi zagrevanju reka i pritisku ljudskog razvoja koji i dalje menja vodene puteve i pejzaže.
“Trebaće provincijske i savezne Vlade koje rade uporedo s organizacijama Prvih nacija,i nevladinim organizacijama na prioritetnim projektima da se promene”.
Autohtoni lovci hvataju do 57% dozvoljenog ulova lososa, dok rekreativni ribolov je na 40%, lokalni ribarstvo Labradora lovi 2 %, a stanovnici St-Pierre-Miquelona 1%.
Te su grupe prošle godine ulovile ukupno 127 tona vrste.
Federacija kaže da su u celoj Severnoj Americi slatkovodna staništa degradirali brane, industrijska šuma, poljoprivreda velikih razmera i invazivne vrste, što reke čini manje otpornima na klimatske promene.
Savez kaže kako još mnogo toga treba učiniti u rekama u Kanadi i USA, i da je došlo vreme da federalna kancelarija za ribarstvo preduzme politiku očuvanja divljeg atlantskog lososa i “nastavi dalje podržavanjem novog modela očuvanja koji uključuje Provincije, autohtone skupine i nevladine organizacije”.