U reklami od pre par dana, komičar Will Ferrell slomio je pesnicom globus, uhvatio strelu ustima a zatim je otputovao u Švedsku teretnim brodom.
I to nije imalo nikakve veze sa ismejavanjem nekog svog komedijaškog prijatelja.
Bila je to reklama tokom Super Bowl-a, koju je pokrenuo General Motors, jer je najveći američki proizvođač automobila predstavio svoje nove ambicije, kao proizvođač električnih automobila.
Pre manje od dve sedmice, GM je iznenadio neke ljude svojim obećanjem da će veliku većinu električnih vozila proizvesti do 2035. godine.
Usred sve češćih poziva na akciju protiv klimatskih promena, neki tvrde da ona može biti transformirajuća. A za severnoamerički energetski sektor, posebno za proizvođače nafte i benzina, razumevanje implikacija pritiska na električna vozila (EV) upravo je postalo toliko hitnije.
Dugoročne implikacije
Warren Mabee, direktor Instituta za energetiku i okolinu Queen’s University, veruje da je za naftne grupe važnost GM-ove najave, veća od nedavnog otkazivanja Keystone XL-a.
“To zaista počinje izjedati stranu potražnje, jer će potrošači imati na raspolaganju sve više i više električnih vozila”, rekao je Mabee.
“A kako se troškovi nekako podudaraju s onim što potrošači očekuju da plate, mislim da ćemo videti sve manje ljudi koji se odlučuju za vozila na benzinski pogon.
“To će zaista imati dugoročne implikacije na industriju.”
Ali i on tu vidi mogućnosti bez obzira jesu li vozila na baterije ili na vodoniku.
Neki posmatrači tržišta nazvali su GM-ov ciljni datum “agresivnim”. Složenost zadatka je velika, a cilj je, kao što su kritičari istakli, ambiciozan.
Značajni rast EV zahtevaće i okosnicu infrastrukture kao što su stanice za punjenje. Moraće se uspostaviti lanci nabavke koji će podržavati ključne komponente, poput baterija i sistema napajanja.
Ako je cilj smanjiti emisiju ugljenika, takođe je ključno za napor osigurati postojanje potrebne infrastrukture koja može pružiti obnovljivu energiju za priključna vozila.
Jody Freeman, savetnik za energiju i klimatske promene u Obaminoj administraciji 2009. i 2010. godine, napisao je tokom ovog meseca u New York Times-u: “Prelazak sa benzina na električnu energiju pomaže u ozelenjivanju transporta samo ako su elektroni koji napajaju automobile i kamione relativni ‘zeleni.’ “
Promena mora biti u celoj industriji
General Motors planira da u narednih pet godina investira 27 milijardi američkih dolara u električna i autonomna vozila.
“Nema sumnje da je to budućnost transporta, počevći od sada, električna”, rekao je Fred Krupp, čelnik fonda za zaštitu okolina, koji sa GM-om radi na strategiji.
A GM nije sam.
Prošle sedmice, Ford Motor Co. rekao je da će potrošiti najmanje 22 milijarde američkih dolara na razvoj EV-a od 2016. do 2025. godine, gotovo dvostruko više nego što je prethodno najavljeno.
Između ostalih, Volkswagen troši milijarde dolara u potrazi za potpuno električnim vozilom.
Prošle jeseni guverner Kalifornije Gavin Newson potpisao je izvršnu naredbu u kojoj se navodi da bi svi novi putnički automobili i kamioni koji se prodaju u Kaliforniji morali biti bez štetnih emisija do 2035. godine.
Hoće li vozači prihvatiti ta vozila?
Naravno, GM obećava vozila na električnu energiju ali ne garantuje uspeh. Puno je posla pred nama.
Ali Mabee veruje da GM može postići svoj cilj, sugerišući da veliki proizvođači imaju onu vrstu snage koja je potrebna za tehnološka poboljšanja u ključnim područjima kao što su vek trajanja i efikasnost baterije.
Potrošači će verovatno morati pristati i na takvu vozila.
Iako je GM prošle godine u SAD-u prodao više od 2,5 miliona vozila, prodao je samo je oko 20.000 električnih vozila, navodi Reuters.
Analitičari Rystad Energy-a rekli su da će električna mobilnost sa padom troškova baterije, povećanjem performansi vozila i poboljšanjem infrastrukture za punjenje na kraju pobediti svoje kolege sa motorom na unutrašnje sagorevanje.
U tom cilju, EV tehnologija brzo napreduje.
Međutim, Brian Kingston, predsednik udruženja kanadskih proizvođača automobila, rekao je ove sedmice u National Observer-u, ” električna vozila su godina unazad ako uporedimo cene sa vozilima na fosilna goriva “.
Drugi veruju da bi taj dan mogao doći u narednih nekoliko godina. Zbog toga neki zagovornici tvrde da su zarade trgovaca i vladini poticaji toliko važni za rast tržišta. Na primer, početna cena novog Chevrolet Bolt EV u Kanadi iznosi više od 45.000 dolara.
Ipak, nedavni izveštaj Deloitte-a otkrio je da je najveća briga američkih potrošača u vezi sa potpuno električnim vozilima, domet i nedostatak infrastrukture za punjenje, a ne cena vozila. A u Kanadi neki tvrde da je jedan od izazova sa kojima se suočavaju potencijalni kupci sposobnost da pronađu takav auto u zastupništvu.
Dug je put pred nama
Za zagovornike EV-a, velika ulaganja proizvođača u ovaj sektor, pružaju razlog za optimizam, ali još uvek ima puno toga da se nadoknadi.
Dennis DesRosiers, analitičar DesRosiers Automotive Consultants-a, primetio je da Severna Amerika već godinama ima električna vozila, ali ona i dalje čine samo mali procenat ukupnog tržišta.
Prošle godine je međunarodna agencija za energiju sa sedištem u Parizu procenila da će prodaja električnih automobila predstavljati oko 3% globalne prodaje automobila u 2020. godini.
U prvom i drugom tromesečju 2020. godine, 3,5% od ukupnog broja novih vozila registrovanih u Kanadi bila su vozila sa nultom emisijom, prema statističkim podacima Kanade, kategoriji koja uključuje električna vozila na baterije i hibride.
“U jednom trenutku ovog veka, ne ove decenije, već ovog veka, sve će kompanije imati 100% električnih vozila za prodaju”, rekao je DesRosiers.
“S obzirom na to, najava GM-a je veoma agresivna je u pogledu vremenskog okvira.”
Dug životni vek automobila na benzinski pogon
Transformacija ka električnim vozilima značila bi usporavanje potražnje za benzinom, rekao je DesRosiers, ali to se neće desiti preko noći.
Novi automobili koji danas ulaze na tržište, imaju dug životni vek i velika većina tih vozila radi na benzin ili dizel, rekao je.
Poboljšana efikasnost potrošnje goriva znači da će novim vozilima na benzinski pogon biti potrebno manje goriva nego u prošlosti, rekao je DeRosiers, i “pred njima je još dosta dug put.”
“U jednom trenutku, potražnja za energijom povezana sa gorivima na bazi ugljenika će se urušiti.”
“Ali mislim da ćemo za to čekati verovatno dobrih 20 do 30 godina,a možda i više.”
Richard Masson, izvršni kolega sa škole za javnu politiku na Univerzitetu u Calgary-ju, rekao je da na naftnu budućnost treba obratiti pažnju, ali da ne očekuje nagli pad potražnje za ovom sirovinom u Alberti.
Gledajući u naredne dve decenije, Masson je rekao da će naftnim tržištima trebati više sirove nafte da bi zamenilo očekivani pad proizvodnje negde drugde.
“Alberta je vrlo sigurna, stabilna,i povezana je sa velikim tržištem”, rekao je Masson. “Lako možemo biti dobar deo te mešavine energije gledajući unapred.”
Energetska tranzicija “na putu”
Ako se smanji potražnja za gorivom i naftom, to će biti veliki izazov za kanadske proizvođače nafte, koji će se naći između globalne svetske konkurencije i istovremenog suočavanja na lokalnom nivou sa ekološkom kontrolom investitora.
“Ako gledam na takvu globalnu sliku potražnje, to znači da će konkurencija dobiti ogromnu prednost u toj utakmici”, rekao je Al Salazar, potpredsednik informatičkog odelenja u Enverusu, kompaniji za analitiku energetskih podataka.
SERBIANNEWS / CANADA