Čini se da Pandora papiri, poslednje javno otkrivanje offshore finansijskih podataka, nema poseban fokus na Kanadi, barem na temelju onoga što je dosad otkriveno.
Ali, papiri su ipak rasvetlili globalnu mrežu nezakonitih finansijskih tokova gde je „Kanada takođe deo priče “, kaže James Cohen, izvršni direktor kanadskog odeljenja Transparency International.
Skoro 12 miliona dokumenata od 14 pružaoca usluga, nudi više detalja o tome kako bogati mogu sakriti svoj novac od znatiželjnih očiju poreznih vlasti i policije.
Gomila dokumenata, do kojeg je došao međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara sa sedištem u Washingtonu, DC, mreža izveštača i medijskih organizacija, pratilo je i objavljivanje Panamskih dokumenata i Paradise papira.
Evo nekoliko ključnih pitanja o tome, kako bogati kriju svoj novac i šta ova praksa znači za Kanadu:
Je li Kanađanima nezakonito otvaranje offšor računa?
Ne, nije. Kanađani imaju potpuno legalno pravo, da imaju finansijske račune i imovinu u inostranstvu.
“Kanađanima i drugima je dozvoljeno da svoj novac stavljaju gde žele”, kaže Michael Smart, profesor ekonomije na Univerzitetu u Torontu.
Postoji mnogo legitimnih razloga za držanje sredstava i imovine van zemlje prebivališta, poput poslovanja, ulaganja u inostranstvu ili jednostavno posedovanja kuće za odmor u inostranstvu, na primer.
Ali , offshore finansijski sistemi mogu biti način da se prikrije bogatstvo od poreskih i policijskih organa.
“Kanadskoj agenciji za prihode i drugim nacionalnim poreskim vlastima je jako teško znati što se tamo događa, znati koliko poreza treba platiti kod kuće, na iznose koji prolaze kroz te račune “, kaže Smart.
U pitanju je utaja poreza i izbegavanje plaćanja poreza, kaže Andre Lareau, profesor prava na Universite Laval. Prvo uključuje kršenje zakona. Izbegavanje plaćanja poreza je mračniji koncept. Uopšteno to uključuje minimiziranje nečijeg poreskog opterećenja na načine koji su unutar slova, ali nisu u duhu zakona, kaže Lareau.
Kanada je 1988. pridodala “opšte pravilo izbegavanja” u zakon o porezu na dohodak, koje je poslužilo kao referentna tačka za povlačenje linije između prihvatljivih strategija za smanjenje poreza i izbegavanje plaćanja poreza, što predstavlja zloupotrebu zakona, kaže Lareau.
Gde se nalaze offshore računi?
Izraz “offshore” potiče iz nekih malih ostrvskih zemalja koje su postale poznate po tome što su poreski rajevi. Neki od pružaoca finansijskih usluga uključenih u curenje Pandora papira, na primer, posluju na Britanskim Djevičanskim ostrvima ili na Kipru.
No, poslednje curenje podataka, jasno daje do znanja da offshore lokacije nisu jedino mesto gde bogatstvo može uspostaviti neprozirne finansijske strukture.
“Jedno otkriće koje je već izašlo iz Pandora papira je, da je Južna Dakota vrlo istaknuta po agilnosti osnivanja anonimnih kompanija”, kaže Cohen.
A 2016. godine Panamski dokumenti otkrili su da je Kanada za neke poreski raj. Netaknuta međunarodna reputacija zemlje i slab način borbe protiv pranja novca, učinili su je posebno atraktivnom destinacijom za kriminalce koji traže mesto za parkiranje svojih sredstava, kaže Cohen.
Kako bogati kriju svoj novac?
Za skrivanje novca potreban je novac. Zaobilaženje poreza i istražnih organa obično zahteva sofisticirane pravne i poreske strategije.
“Koren problema su poreski savetnici”, rekao je Lareau za Global News. Iako Kanada ima zaprećene novčane kazne za poreske profesionalce, koji pomažu klijentima u izvršenju poreskih prevara, trebala bi uvesti zatvorske kazne radi dodatnog odvraćanja, tvrdi on.
Ko poseduje offshore račune?
Bez obzira na to, je li račun zapravo “offshore”, skrivanje bogatstva obično uključuje postavljanje složenih finansijskih struktura koje otežavaju utvrđivanje ko na kraju što poseduje.
“Imate kompaniju 123 u vlasništvu kompanije ABC u vlasništvu kompanije QWR, a zatim iza toga konačno stoji Bob, koji posjeduje 25 % … ili više te kompanije”, kaže Cohen, dajući krajnje pojednostavljen primer.
„Ko je Bob? Odakle je Bob dobio taj novac? ” on pita.
Iako finansijske institucije imaju obavezu da se pozabave tim pitanjem i provere s kim zaista posluju, Kanada je tek u junu ove godine uvela slične zahteve drugima, uključujući porezne savetnike i agente za nekretnine.
No, čak i sa strožim pravilima, subjektima u privatnom sektoru često može biti teško proceniti ko zaista šta poseduje, kaže Cohen.
Zato Kanadi treba registar stvarnog vlasništva koji se može javno pretraživati, dodaje on.
Britanska Kolumbija je 2019. godine stvorila registar podataka o korisničkom vlasništvu nad zemljištem u pokrajini koji se može javno pretraživati. U međuvremenu, Quebec sada zahteva da se stvarno vlasništvo prijavi u postojećem registru preduzeća.
U svom federalnom budžetu za 2021. liberalska vlada najavila je 2,1 milion dolara za podršku stvaranju javnog registra korporativnih stvarnih vlasnika do 2025. godine. A tokom saveznih izbora, konzervativci, NDP i Zeleni takođe su pozvali na stvaranje slične baze podataka, koja bi pomogla u rešavanju problema izbegavanja plaćanja poreza i pranja novca.
I ključno je da bilo koji takav registar bude javno dostupan, kaže Cohen.
“Možemo reći:” Uložićemo više novca u RCMP i CRA “, kaže on. “Ali na kraju dana, ako pogledamo Pandorine papire, Rajske papire i Panamske papire. To su afere koje su otkrili novinari i grupe iz civilnog društva, koje kopaju po podacima kako bi saznale ko je umešan, čak i brže i bolje nego što vlasti mogu obraditi te podatke. ”
SERBIANNEWS/CANADA
