Led na planeti Zemlji se danas topi brže nego sredinom 1990-ih, ukazuje novo istraživanje, dok klimatske promene guraju globalne temperature sve više.
Ukupno se otprilike 28 biliona tona leda otopilo od ukupnog svetskog morskog leda, ledenih prekrivača i glečera od sredine 1990-ih. Godišnje, brzina topljenja sada je za oko 57% brža nego pre tri decenije, izveštavaju naučnici u studiji objavljenoj u ponedjeljak u časopisu The Cryosphere.
“Bilo je iznenađenje videti tako veliki porast u samo 30 godina”, rekao je koautor Thomas Slater, naučnik sa Univerziteta Leeds u Britaniji.
Iako je situacija potpuna jasna onima koji zavise od planinskih glečera radi pijenja vode ili za one koji se oslanjanjaju na morski led kako bi zaštitili domove od oluja, otopljeni led, počeo je širom sveta privlačiti pažnju, ne samo oko ledenih regija, primetio je Slater.
Osim što su očarani lepotom polarnih područja, “ljudi prepoznaju da će, iako je led daleko, posledice topljenja osetiti i oni”, rekao je.
Otapanje kopnenog leda, na Antarktiku, Grenlandu i planinskim glečerima, pridodalo je okeanu dovoljno vode tokom vremenskog perioda od tri decenije da podigne prosečni globalni nivo mora za 3,5 centimetra. Gubitak leda iz planinskih glečera iznosio je 22% godišnjih ukupnih gubitaka leda, što je vredno pažnje sa obzirom da na njega otpada samo oko 1% kopnenog leda, rekao je Slater.
Širom Arktika morski se led takođe smanjuje do novih letnjih minimuma. Prošle godine zabeležen je drugi najniži nivo morskog leda u više od 40 godina satelitskog nadzora. Kako morski led nestaje, on izlaže tamnu vodu koja upija sunčevo zračenje, umesto da je odbija van atmosfere. Ovaj fenomen, poznat kao pojačanje na Arktiku, još više pojačava regionalne temperature.
Globalna atmosferska temperatura porasla je za oko 1,1 C od predindustrijskih vremena. Ali na Arktiku je stopa zagrevanja više nego dvostruko veća od svetskog proseka u poslednjih 30 godina.
Koristeći satelitske podatke u periodu 1994-2017, merenja lokacija i neke računarske simulacije, tim britanskih naučnika izračunao je da je svet devedesetih godina gubio u proseku 0,8 milijardi tona leda godišnje, ali poslednjih godina oko 1,2 milijardi tona godišnje.
Izračunavanje čak i procenjenih ukupnih gubitaka leda sa svetskih glečera, ledenih pokrivača i polarnih mora “zaista je zanimljiv pristup, i to zaista potreban”, rekao je geolog Gabriel Wolken iz odelenja za geološka i geofizička istraživanja na Aljasci. Wolken je bio koautor karte ” Arctic Report Card” objavljene u decembru, ali nije bio uključen u novu studiju.
Na Aljasci su ljudi “itekako svesni” gubitka leda, rekao je Wolken. “Promene možete videti ljudskim okom.”
Istraživačica Julienne Stroeve iz nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu, u Boulderu, Colorado, primetila je da studija nije uključila snežni pokrivač nad kopnom, “koji takođe ima snažne povratne informacije “, oslanjajući se na informaciju, koliko je površina bez snega povećana.
Istraživanje takođe nije uzelo u obzir rečni ili jezerski led , osim što je rečeno da su “ovi elementi kriosfere takođe doživeli značajne promene tokom poslednjih decenija.”
SERBIANNEWS / CANADA
