Da li ste nedavno gledali cene letova unutar Kanade? Ako niste, možda ćete doživeti šok. Prema poslednjim izveštajima, prosečni let unutar Kanade poskupeo je za gotovo 100 dolara, ili 21 % u odnosu na 2019. a i tada je bilo smešno skupo leteti unutar Kanade, a sada je to praktično pljačka.
Iako je uobičajeno pronaći domaće američke letove, pa čak i letove između velikih evropskih gradova po ceni od $ 100 ili manje, kanadske cene često počinju od $ 350 i idu samo naviše. Još gore, međunarodni letovi su jeftiniji, nego što je to slučaj unutar naših granica. Putujem godišnje od Toronta do New Brunswicka da bih posetila porodicu, a iznos je gotovo uvek viši nego, da sam rezervisala let za Maroko, Francusku, Rim ili u suštini bilo gde su palme i topli okeani.
Mnogo toga se svodi na tipično kanadski nedostatak konkurencije u korist nekoliko velikih kompanija. Air Canada i WestJet u osnovi poseduju tržište, kontrolišući 80,2% domaćeg tržišta u 2020. Ko je sledeći najbliži igrač? Kanadski severni avio prevoznik sa oskudnih 3,2 %, a sledi ga Provincial Airlines sa 2,5 %.
Dve velike aviokompanije održavaju ovaj nezdrav nivo dominacije zahvaljujući saveznim pravilima koja zabranjuju međunarodnim prevoznicima da se takmiče na domaćem tržištu. Rezultat? Preterano visoke cene koje aktivno obeshrabruju turizam unutar naših granica i čine putovanje između kanadskih lokaliteta luksuzom kad bi to trebalo biti norma.
“Iako se očekuje određeni nivo inflacije cena sa obzirom na uticaj pandemije, kontinuirani rast cena pokazuje da je sada vreme za otvaranje kanadske avio-industrije i dopuštanje konkurencije”, piše iz Toronta menadžer David Clement u izjavi za medije. “Pre pandemije, Kanada je bila globalno na 65. mestu po pristupačnosti letova. Naši troškovi na 100 pređenih kilometara bili su 2,1 puta veći nego u Sjedinjenim Državama, 2,8 puta veći nego na Novom Zelandu i 3,6 puta veći nego u Portugalu. Povećanje konkurencije pomoglo bi kanadskom tržištu da postane konkurentnije i pristupačnije. ”
Ipak, ne radi se samo o džeparenju Kanađana. Postoje i drugi razlozi zašto je sada vreme za otvaranje tržišta. Ako su federalni liberali uistinu zabrinuti zbog potencijalnih uticaja na javno zdravlje, oko velikog povratka međunarodnih putovanja, trebali bi učiniti sve što je u njihovoj moći da domaća putovanja učine dostupnim i pristupačnim. Štaviše, kako se preduzeća u celoj zemlji trude da stanu na noge, svakako bi im mogli koristiti podsticaj koji dolazi od domaćeg turizma i kanadskih plata koje se troše kod kuće.
Povećanje konkurencije ne bi samo uštedelo novac potrošačima na letovima, već bi moglo umanjiti potrebu za podrškom teško pogođenih sektora turizma i ugostiteljstva koje finansiraju poreski obveznici. Ministarka finansija Chrystia Freeland ove će sedmice objaviti hoće li se CEW, kanadska hitna pomoć za stanarine i kanadska pomoć za oporavak produžiti i, ako ne, šta će slediti. Tokom predizborne kampanje, liberali su obećali da će osiromašenoj turističkoj industriji pružiti podršku za plate i kiriju “do 75 % njihovih troškova kako bi im pomogli da prebrode zimu”. U julu je Freeland takođe najavila 48,5 miliona dolara pomoći za atlantsku Kanadu. Pre toga, u aprilu su u federalnom budžetu izdvojili milijardu dolara za podršku sektoru turizma.
Trud da se turizmam i ugostiteljstvo kako tako održavaju, pretvara se u otvorena vrata bankarskog sefa, dodajući dug, koji će Kanađani možda otplaćivati generacijama koje dolaze. Olakšavanje poslovanja kroz pružanje podrške nekim sektorima, a ne nasumično bacanje poreskih para, za njih se ne čini kao bolje rešenje. Kanađani bi tada dobili barem nešto u zamenu za svoje teško zarađene dolare.
Nenormalno visoki domaći putni troškovi, takođe pogoršavaju društveni danak kod stambene krize, u kojoj su porodice, prijatelji i zajednice prisiljeni da se sve više udaljavaju. Gotovo polovina potencijalnih kupaca mlađih od 45 godina razmišlja o odlasku iz Ontarija kako bi si priuštili kuću. Ljudi uopšteno beže iz Ontarija kako bi pronašli jeftinije domove u drugim provincijama. Kada visoki troškovi avionskih karata smanje mogućnost da roditelji i deca, bake i dedovi i unuci, braća i sestre i bliski prijatelji mogu videti jedni druge, potrebno je platiti cenu mentalnog zdravlja i socijalne kohezije. Cenu stambene krize ne bi trebalo usložnjavati nepristupačnim cenama avionskih karata.
„Jednostavno rečeno, nema razloga zašto međunarodnom prevozniku ne bi bilo dozvoljeno da prevozi Kanađane unutar zemlje. Treba li British Airways-u dopustiti let iz Vancouvera za Toronto na putu za London? Naravno da bi trebali. Sprečavanje ovih ruta ne čini ništa drugo nego da izoluje domaću industriju od konkurencije na račun kanadskih potrošača ”, piše Clement.
Zabrana stranim igračima da nude domaće letove, ne koristi nikome osim antikonkurentnim korporacijama, koje su iznova i iznova pokazale da im pristupačni letovi unutar Kanade nisu prioritet. Bili su privilegovani dovoljno dugo, sada je vreme za otvaranje tržišta.
SERBIANNEWS/CANADA
