Ko je dokle stigao u trci za vakcinom protiv KOVID-19?
Vakcina sa učinkom protiv koronavirusa nada je svih za pravi povratak u normalan život. Više od 100 timova naučnika širom sveta radi na razvoju i testiranju vakcine protiv virusa SARS-CoV-2 što je brže moguće. Oni koriste veliku raznolikost strategija i tehnologija, uključujući neke koje nikada ranije nisu korištene u odobrenim vakcinama.
„To je vrlo fascinantan i impresivan napor“, rekla je dr. Lynora Saxinger, specijalista za zarazne bolesti na Univerzitetu Alberta u Edmontonu.
Ali čak i u zemljama koje su imale poražavajući broj smrtnih slučajeva od COVID-19, ni približno nije nizak nivo „imuniteta stada“ unutar populacije koji sprečava eksponencijalno širenje bolesti ako se vratimo na normalne nivoe socijalne interakcije, rekla je .
Koliko smo udaljeni od prve vakcine protiv SARS-CoV-2?
Uobičajeno je potrebno prosečno više od 10 godina da vakcina pređe od predkliničkog razvoja (uključujući ispitivanje na životinjama) kroz tri faze kliničkih (ljudskih) ispitivanja do registracije na tržištu.
Proces je ubrzan za COVID-19. Prva ispitivanja ljudskih vakcina započela su u martu, samo dva meseca nakon identifikacije virusa i bolesti. A različite faze ispitivanja na ljudima izvode se preklapajuće, umesto jedne po jedne, na primer, faza 2 može započeti samo nekoliko sedmica nakon početka šestomesečnog ispitivanja u fazi 1.
Ipak, zvaničnici, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, uveravali su javnost da neće biti preskočeni nikakvi koraci. Zbog toga je Rusija naišla na žestoke kritike kada je sredinom avgusta objavila da daje regulatorno odobrenje vakcini koju je razvio Istraživački institut za epidemiologiju Gamaleya nakon manje od dva meseca ispitivanja na ljudima.
Na vidiku više vakcina?
Većina kandidata za vakcinu koji stignu na pretkliničko ispitivanje nikada se ne plasiraju na tržište (oko 94% njih ne uspe, pokazalo je istraživanje iz 2013). Ali u ovom slučaju, s toliko različitih vakcina u razvoju, na kraju može postojati više vakcina protiv koronavirusa, moguće koristeći različite strategije, predviđa Saxinger.
Postoji niz potencijalnih prednosti ako se to dogodi:
Koristili bi različite sastojke i proizvodne pogone i ne bi se takmičili za resurse – što bi omogućilo veću proizvodnju vakcina.
Različite vakcine imaju različite prednosti i nedostatke. Neke vakcine zahtevaju više doza da bi bile korisnije od drugih, dok jednostavnost proizvodnje, ispitivanja i distribucije varira.
Neke vakcine mogu biti prikladnije za neke populacije od drugih,zbog faktora kao što su životno doba ili genetika.
Stephen Barr je vanredni profesor mikrobiologije i imunologije koji je deo tima za razvoj vakcine protiv COVID-19 na Univerzitetu u Londonu, Ont. “ Primetio je da „najbolja“ vakcina na kraju možda nije najbolje za sve. „Ali druga vakcina bi mogla opet biti dobra za neke druge, zar ne? Dakle, uvek je dobro imati i ove rezervne vakcine ili vakcine koje se mogu paralelno koristiti širom sveta.“
Mnogi timovi rade na vakcini protiv COVID-19 koristeći tehnologije koje su u razvoju već godinama,ali još uvek nisu odobrene za široku upotrebu na ljudima, poput DNK, RNA i vakcina protiv virusnih zapalenja. Mnogi od tih proizvođača smatraju se vrlo perspektivnim, prikupljajući ogromne količine sredstava i milijarde informacija i činjenica iz nekih zemalja. U avgustu je Kanada objavila ugovore o rezervisanju miliona doza RNA vakcina od Moderne i Pfizera, kao i od Johnson & Johnson i Novavax. Vakcine koje ciljaju deo virusa
Ove vrste vakcina ne sadrže kompletan virus. Predstavljaju delove virusa, poput proteina ili šećera, vašem imunološkom sistemu kako bi mu pomogao da nauči prepoznati virus i izgraditi imunološki odgovor.
U slučaju SARS-CoV-2, deo virusa koji je tipično ciljan je „S“ protein, izbočine na njegovom sopljašnjem sloju čine da pod mikroskopom izgleda poput krune („corona“ znači „kruna“ . „) To je protein koji virus koristi da bi se povezao sa ljudskim stanicama, omogućavajući mu ulazak.
Ono što se razlikuje od različitih kandidata za vakcinu je način na koji oni stvaraju protein spike i unose ga u telo, on se može direktno ubrizgati, transportovati virusom „nosačem“ koji ne uzrokuje bolest ili ga ljudsko telo može proizvesti samo, koristeći uputstva kodirana u DNK ili RNK. I Kanada ima kandidate za pravljenje vakcine
Kao što je ranije spomenuto, Kanada trenutno ima najmanje sedam kandidata za proizvodnju vakcine, doduše još uvek u razvoju, uz kanadsko saučestvovanje u razvoju sa nekim drugim proizvođačima. Saxinger je rekao da je potrebno da se maksimalizuje stručnost koju imamo,počevši od rada na bolestima kao što su ebola, SARS i MERS.
Razvoj i proizvodnja domaće vakcine, bi takođe Kanadi mogao dati veću kontrolu kvaliteta a sve zarad veće dobrobiti za žitelje Kanade.
