VIKTORIJA — U nekom trenutku u narednim danima stvari će se smiriti, i svi ćemo shvatiti kakve su posledice tekuće katastrofe na zapadnoj obali Kanade. Prvo kiša, pa vetar, a uskoro će doći i mrazevi. Za početak, ako mislite da je kanadska ekonomija do sada bila opterećena uskim grlima u „lancu snabdevanja“, samo pričekajte, dolazi još teže vreme.
Luka Vancouver, North Fraser, Fraser-Surrey Docks i Deltaport sada su odsečeni od ostatka Kanade, putevima i železnicom. I CN Rail i CP Rail procenjuju razmere štete na prugama u okruzima Fraser Valley i Fraser Canyon. Nijedna kompanija ne zna kada će vozovi ponovo krenuti.
Najveći poremećaji u železničkom saobraćaju mogu potrajati samo nekoliko dana, ali autoput Coquihalla, glavna putna ruta koja povezuje Metro Vancouver sa unutrašnjosti Britanske Kolumbije i koji je usmeren na istok, sa otprilike 750.000 prolaza komercijalnih kamiona svake godine, više ne postoji. video pogledajte ovde . Zamenik premijera Britanske Kolumbije Mike Farnsworth kaže da bi moglo potrajati “nekoliko sedmica ili meseci” da se autoput ponovo otvori.
Zbog nekoliko odrona blata, stara južna ruta, autoput 3, koji vijuga kroz planine Cascades, Monashees i Selkirk do prolaza Crowsnest u Stenovitim planinama, je neprohodna. Ruta kroz kanjon reke Fraser, severno od Hopa, oko 130 kilometara istočno od Vancouvera, blokirana je odronima stena i vodopadima koji su tokom vikenda izbili niotkuda iz planine Coast.
CP Rail nastoji preusmeriti brodski saobraćaj preko Portlanda, Oregon, ali obnavljanje kopnenih veza istok-zapad američkim rutama neće biti lako. Država Washington je takođe u haosu. Reka Nooksack izlila su se preko kanadsko-američke granice u dolinu Fraser. Jezero Sumas, drevno jezero isušeno za stvaranje poljoprivrednog zemljišta još 1920-ih, danas je ponovo jezero. Hiljade ljudi je evakuisano.
Oko 280 kilometara istočno od Vancouvera, uz sada nefunkcionalni put, reke Tulameen i Similkameen probile su svoje nasipe i izbile iz korita u ponedeljak, a reke sada teku kroz veći deo grada Princetona. Temperatura pada ispod nule, vodovi prirodnog gasa koji greje lokalne domove su van funkcije, gradski vodovodni sistemi su pokvareni, a niko ne zna kada će stvari ponovo biti “normalne”.
Dok se Princeton davio, reka Coldwater izlivala je svoj bes na grad Merritt, 90 kilometara severno od Princetona, a cela zajednica je evakuisana zbog “neposredne opasnosti po javno zdravlje i bezbednost”. Otprilike 7.000 ljudi dobilo je naređenje da se uputi u centre za hitne slučajeve u Kamloopsu i Kelowni.
A to je samo mali deo bede koju stanovnici Britanske Kolumbije trpe.
Razaranja od letošnjeg toplotnog talasa i požari koji su harali, poremetili su i železnički i drumski transport, a iako je neposredni ljudski trošak bio daleko veći, to nije bilo ništa slično ovome, u smislu oštećenja osnovne infrastrukture i transportnih kapaciteta. Pre pet meseci pokrajina je bila u plamenu i svi su se molili za kišu, ali se čini da su pokrajinske vlasti BC-a bile jednako nespremne za šok “atmosferskih padavina ” koje su poplavili Britansku Kolumbiju kao i za “toplotnu kupolu” ” koja je lebdila nad pokrajinom tih šest brutalnih dana u junu.
Vrućina je oborila na desetine temperaturnih rekorda. Grad Lytton je brzo spaljen nakon nekoliko dana ogromne vrućine. U jednom trenutku Lytton je imao 49,6 C, toplije nego bilo kada u kanadskoj istoriji, toplije od Doline smrti ( USA ) tog dana, toplije od bilo čega što je ikada zabeleženo iznad 45. paralele bilo gde na planeti. I da, naravno, ono što se dogodilo letos, i ono što se dešava sada, su katastrofe u skladu s modelima razvijenim od strane međunarodnog panela za klimatske promene, koji su decenijama unazad predviđali ekstremne vremenske događaje podstaknute globalnim zagrevanjem.
Ali ova kriza na zapadnoj obali Kanade je trenutak u kome se može nešto naučiti, ili neka vrsta prilike za podizanje svesti, u smislu da Kanađani moraju da se probude u vezi sa stvarnošću klimatskih promena. Sada se svaki deseti Kanađanin slaže s idejom da ljudske aktivnosti nemaju značajan uticaj na globalnu klimu. Ljudi iz Britanske Kolumbije posebno, u praksi znaju da je to sigurno.
Ostaje činjenica da je doprinos Kanade efektu staklene bašte manji od dva posto, i iako nešto dugujemo planeti, čovečanstvu i sebi, je to da smanjimo štetu koju činimo.I Kanada radi jako loš posao od toga. Britanska Kolumbija očigledno to još lošije radi. Kanada se zagreva dvostruko više od globalne stope, a u unutrašnjosti i na severu, to je i više od tri puta od globalne stope. Biciklističke staze i električni automobili neće mnogo pomoći u tome.
Letos, hitne zdravstvene službe BC-a nisu pokrenule pokrajinski operativni centar za hitne slučajeve kako bi koordinisali reakciju na ubistvenu toplotnu kupolu sve dok stvari nisu počele da se hlade. A sada imamo Mikea Farnwortha, koji bi trebao biti ministar javne bezbednosti BC-a, koji prebacuje krivicu za posljednje ekscese nespremnosti u pokrajini na lokalne opštine.
BC sistem upozorenja koji bi trebao slati tekstualne poruke stanovništvu Britanske Kolumbije u opasnosti nije aktiviran, a trebao bi biti upozorenje stotinama ljudi u BC-u koji su bili zarobljeni između odrona blata na autoputu, jer Farnsworth kaže da je problem bio u lokalnim zajednicama i njihovim lokalnim planovima za situaciju poplave.
Barem su meteorolozi prošlog petka izdali upozorenje da su ogromne atmosferske padavine krenule prema obali. To je nešto, moglo bi se reći. Ali u nedelju su bili potrebni sati da služba za hitne informacije BC-a počne izdavati obaveštenja, a zvučale su kao da se Britanska Kolumbija nalazi u redovnom novembru.
Ovo nije redovan novembar. Svet se promenio. Klima se promenila. Postoje stvari koje možemo učiniti, a postoje stvari koje su van naše kontrole. Jedna stvar koju možemo da uradimo je da se suzdržimo od ismejavanja tipa „ zar vam nismo rekli” zbog globalnog zagrevanja i da više vremena posvetimo tome kako da brinemo jedni o drugima. Trebalo bi da se pripremimo za još gore stvari koje nas očekuju.
