Kako su grizli medvedi naučili da žive sa ljudima?

Grizzly medvedi  u Kanadi razvili su prilagođavajuće ponašanje koje im omogućava da žive u blizini ljudi, a istovremeno smanjuju njihovu interakciju s nama, pokazuje istraživanje koje je trajalo 41 godinu , izučavajući njihovo ponašanje.
U područjima u kojima postoje medvedi i ljudi, često se forsira  politika za zaštitu medveđe populacije, istovremeno čuvajući život ljudi. No, ispostavilo se da i sami medvedi pomažu sebi.
Tim istraživača iz BC-a i Alberte su objedinili podatke o kretanju, upotrebi staništa i stopi smrtnosti od 2669 grizli medvedića tokom 41 godine, kako bi ispitali kako su i kako  preživeli kada su živeli u blizini područja gde dominiraju ljudi.
Istraživači su otkrili da, čak i dok su ih ljudi napadali, medvedi su postepeno preusmeravali svoje ponašanje i postali aktivniji noću, kada bi bilo manje verojatno da će imati kontakt sa ljudima.
Podaci su prikupljeni s područja od 378.191 kvadratnih kilometara pretežno u BC-u, koja ima oko 15.000 grizlija – više od polovine kanadske populacije grizli medveda.
Istraživanje je objavljeno u ponedeljak u Zborniku Nacionalne akademije nauka.
Obično medvjedi u prosečno provode oko polovine svog dana  danju, a pola noću, rekao je koautor studije Clayton T. Lamb, koji je povezan sa Univerzitetom Alberta, Univerzitetom British Columbia i Univerzitetom u Montani.
Ali su medvedi povećavali „noćne zabave“ za dva do tri posto svake godine.To je navelo istraživače da zaključe da je prelazak na više noćnih aktivnosti inicirano  od strane ljudi .
Kako su starili, sve više ih je postajalo noću aktivnih, počevši od tri godine mladosti pa nadalje, pa sve do tačke u kojoj su u istraživanju dostigli barem 60% noćne aktivnosti, a većina njih 70 posto ili više.
Mlađi medvedi i oni koji to ponašanje nisu usvojili nisu uspeli preživeti.
„Mnogo medveda se ne prebacuje dovoljno brzo i na kraju umiru.
„Grizli su“ sastavni dio „održavanja zdravog ekosastava, kaže Vlada BC-a. Oni dodaju međutim, da im je opstanak pod znakom pitanja.
Koja je najveća pretnja medvedima? Ljudi.
U BC-u je zabranjen lov na grizli medvede od 2017. U decenijama pre 2017 g, statistika je otkrila da su u proseku svake godine umiralo oko  340 grizlija, najviše od „ljudskog uzroka“ – a najviše od lovaca.
Prelazak na noćno ponašanje nije samo bolji za medvede, već je i za ljude bolji, jer je smanjio broj sukoba između vrsta, navodi se u studiji.
Gledajući kretanje 45 medveda koji su bili opremljeni GPS ovratnicima, istraživači su otkrili da oko 71% manja verovatnoća sukoba sa ljudima ako su medvedi aktivniji noću nego danju.
„Uvek je više sukoba tamo gde ima više ljudi naseljeno“, rekao je Lamb. „Ali medvedi koji su bili više noću aktivni, uvek su bili u manjem sukobu, bez obzira koliko god su ima ljudi u blizini“.
Iako je većina odraslih ženki medveda na tom području gde imaju suživot sa ljudima postala više noću aktivna i uspešno se razmnožavala, u apsolutnim brojkama njihov  broj  se smanjio. Zato se moraju osloniti na „imigrantske“ medvede iz obližnjih divljih područja kako bi napredovali.
Ovo nije prvi put da je  primećeno da životinje menjaju svoj raspored. Analiza desetak studija iz 2018. godine koje su obuhvatile 62 životinjske vrste, uključujući smeđe i crne medvede, otkrila je da su životinje povećale njihovu noćnu aktivnost „kao odgovor na uznemiravanje od ljudi“.
Ali Lamb je rekao da nam četrdeset godina istraživanja medveda daje puniju sliku , koja uključuje opseg rizika s kojim se susreću medvedi usred življenja u blizini ljudi, prilagođavanje koje im pomaže da prežive i potrebu za „demografskim spašavanjem“ putem imigracije medveda kako bi se održao njihov broj .
„Sledeći koraci u svim ovim istraživanjima zaista su primenjeni aspekt – šta mi možemo učiniti s ovim informacijama da bi okolinu učinili boljim za ljude i ostale zibvotinjske vrste“, kazao je Lamb.

Serbiannews.ca/Srpski Poslovni Imenik