Kako predsednički izbori u USA mogu uticati na kanadsku odbrambenu strategiju?
Zadnjih 75 godina kanadska odbrambena politika počivala je na nepokolebljivom partnerstvu sa Sjedinjenim Državama.
Od zajedničkog nadgledanja neba i Arktika, preko NORAD-a do pakta o međusobnoj odbrani u NATO-u, niz sporazuma između zemalja proteže se u bliskoj istoriji Severne Amerike.
Ipak, stari savezi odjednom izgledaju manje čvrsti, i sledeći američki predsednički mandat mogao bi srušiti tu dugotrajnost. Šta ako Tramp pobedi?
Američko-kanadski stručnjak za odbranu, Steve Saideman podseća na scenu u kanadskom vojnom centru, 9. novembra 2016.g, dan nakon što je Donald Tramp izabran za predsednika Sjedinjenih Država.
“Činilo se kao da se zgrada njiše”, rekao je Saideman, profesor Univerziteta Carleton, šef kanadske mreže za odbranu i bezbednost. “Kao da se dogodio zemljotres, a zgrada se i dalje tresla.”
Trump je zagovarao stare pretpostavke o savezništvima tokom predizborne kampanje gde je napadao NATO saveznike kao slobodne igrače i pitao ih je zašto ih Amerika brani?
Nije prestao da im zvecka ni kasnije.
Knjiga Trampovog bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Johna Boltona opisuje neprestanu borbu za uveravanje Trumpa u vrednost NATO-a. Bolton je rekao da se boji da bi predsednik mogao napustiti NATO ako dobije još četiri godine mandata. Ta egzistencijalna zabrinutost dominira sastancima vojnog saveza.
U jednoj anegdoti, Bolton opisuje ukrštanje puteva sa Justinom Trudeauom na samitu i premijera ga je tada pitao:”Pa,Džone, hoće li i ovaj sastanak eksplodirati?”
Džo Bajden predviđa da će Trump napustiti NATO u drugom mandatu.
Saideman se slaže da je budućnost saveza ugrožena sa Trampom. Kaže da kanadska briga uključuje stotine vojnika smeštenih u istočnoj Evropi.
“Ako Tramp pobedi, saveznicima se postavlja pitanje o tome kako će se kretati svet sa obzirom na to da Sjedinjene Države više nisu pouzdan partner i možda se povlače iz NATO-a”, rekao je Saideman. Manje ga brine NORAD, koji nije naišao na kritike Trampa.
Neke su Trampove žalbe zapravo standardna američka politika. Želju da zemlje NATO-a troše na odbranu više dele prošli i verojatno budući američki predsednici.
Barak Obama je to čak pokrenuo u govoru pred kanadskim parlamentom 2016. godine. Obamina podsticaj, međutim, bio je pokriven šećernom glazurom, sa slatkim zvukom o tome kako svetu treba više kanadskog uticaja.
Tramp dolazi sa suprotnim rečnikom, i taj rečnik je verovatno imo uticaj. Potrošnja za odbranu raste u gotovo svim zemljama NATO-a, uključujući i Kanadu.
Uprkos tom rastu, Kanada nije ni blizu cilja koji su članice NATO-a postavile sebi da troše 2% BDP-a na odbranu.
Glavna odluka o budžetu za Kanadu uključuje kada i kako modernizovati radar za praćenje aktivnosti na Arktiku. Projekt bi koštao milijarde i prepoznat je kao prioritet u nedavnoj arktičkoj strategiji američke vojske. Šta ako Bajden pobedi?
SAD bi i dalje želele da Kanada i dalje troši više na odbranu, ako Bajden pobedi, i još uvek bi želeli saradnju u obnovi arktičkog sistema upozorenja.
Ali malo je verovatno da će Bajden pretiti NATO-u, niti će uznemiravati saveznike. Demokratski kandidat, na početku kampanje, kritikovao je snažno naoružavanje prijateljskih zemalja.
Susan Rice, koja se našla na užem izboru i postala Bajdenova potpredsednička kandidatkinja, rekla je da će NATO savez ostati čvrst pod Bajdenom.
“Džo Bajden priznaje Kanadu, brine o njoj i poštuje Kanadu”, rekao je Rice, koja je bila savetnik za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji. “Provela je tamo dosta vremena. Mnogo je godina sarađivala sa kanadskim rukovodstvom i zna da ne postoji važniji partner od Kanade.”
Bivši zvaničnik odbrane, koji je radio u Obaminoj administraciji, Bajdena je takođe nazvao velikim vernikom u saveze, još iz njegovih godina na mestu šefa Odbora za spoljne odnose Senata, kada je često posećivao strane prestonice.
Rekao je da će Biden doneti stabilniji pristup suočavanju sa rivalima,u poređenju sa Trumpom, koji oscilira između pretnji i uvreda i komplimenata, a takođe daje i nedoumice o navodnim rivalima koji potkopavaju saveznike.
“Bilo bi više stabilnosti u načinu na koji se Zapad odnosi s Rusijom i Kinom”, rekao je Townsend.
Što se tiče vlastitih stavova o odbrambenoj politici, Bajden je dvosmislen u pogledu nivoa finansiranja. Slaže se s Trampom da ima manje NATO trupa na Bliskom Istoku.Predsedništvo Bajdena predstavljalo bi različite izazove za Kanadu, rekao je Saideman. Složio se da bi Bajden biti prijateljskiji prema Kanadi. Ali prijatelji traže usluge.
Saideman je rekao da će se NATO konferencije usresrediti manje na potrošnju, a više na ono šta drugi rade u svetu.
“Problem u dobrim odnosima sa USA je kada, USA traže od vas da nešto učinite, vi to morate raditi. Kao što je odlazak u Afganistan ili Libija”, rekao je Saideman.
“Svetla strana Trumpa u poslednje četiri godine je što NATO zapravo nije učinio ništa novo, nije pokretao ratove i nije podnosio zahteve da Kanada mora učini nešto. Možda ćemo dobiti neugodnije zahteve od Bajdena. “
