Kako je KOVID-19 promenio svakodnevni život godinu dana od prvog slučaja u Kanadi

MONTREAL – Dana 25. januara 2020.g ljudi u Kanadi su živeli svoje uobičajne živote kao i uvek do tada, putovali su do kancelarije, posećivali su prijatelje, imali su zajedničke ručkove, grlili su najmilije, išli su na odmore…

Ali vest o prvom kanadskom slučaju COVID-19, pokrenula je lanac događaja koji će posle toga sve promeniti.
Do marta, sa penjanjem broja infekcija, zdravstveni službenici započeli su sa primenom niza mera, koje su iz temelja promenile život Kanađana.        Zaključavanja i pozivi na fizičko distanciranje doveli su do toga da se kompanije preusmerile na posao od kuće, ograničena su putovanja, uvedena su pravila o nošenju maski, otkazani su brojni događaji i, video sastanci su zamenili ličnu interakciju, jer su ljudi tražili da izbegavaju lične kontakte, čak i sa voljenim osobama.
Jack Jedwab, kaže da je najveća promena u svakodnevnom životu Kanađana bila izolacija od prijatelja, porodice i kolega.
“Mislim da su u osnovi mnogih tih promena, upravo ova ograničenja naše mobilnosti koja imaju različite oblike, bilo da je to interakcija sa porodicom i prijateljima ili viđenje ljudi koje smo navikli u svom svakodnevnom životu vidjati lično, za razliku viđanja na ekranima “, rekao je.
Internet istraživanje sprovedeno za grupu Jedwaba u septembru pokazalo je da je preko 90% od 1.500 ispitanih ljudi reklo da je COVID-19 promenio život, a većina je kao najveći faktor navela nemogućnost da vide porodicu i prijatelje.
Iako neke grupe Kanađana pandemija nije dotakla, Jedwab kaže da su žene, pridošlice u Kanadi i ljudi koji su već bili ekonomski i socijalno ugroženi bili među najteže pogođenim, posebno zbog gubitka posla.
Evo pogleda kako je COVID-19 promenio svakodnevni život nekih različitih grupa Kanađana :

STARIJA POPULACIJA

Bilu VanGorderu, penzionisanom 78-godišnjaku iz Halifaxa, pandemija je  privremeno zaustavila aktivni društveni život i njegove omiljene zabave volontiranja u lokalnim pozorišnim i muzičkim scenama.
“Kao što možda znate, ljudi iz pozorišta su ljudi koji se vole zagrliti, a nemogućnost zagrljaja u ovo doba verovatno je bila jedna od najtežih stvari”, rekao je u telefonskom intervjuu.
Smatra se sretnim, jer se barem on i njegova supruga Esther imaju jedno drugo, za razliku od mnogih njegovih prijatelja koji su potpuno izolovani. Mnogi stariji ljudi, kojima preti ozbiljne komplikacije od COVID-19, bore se da ostanu povezani sa porodicom ili da pronađu ljude koji će im pomoći u obavljanju kućnih poslova.
VanGorder, koji radi sa kanadskim udruženjem penzionera, takođe veruje da su vladine poruke nejasne, posebno o tome kada će stariji ljudi dobiti pristup vakcini, “stvarajući veliku anksioznost i nepoverenje u sistem” kod već nervoznih starijih osoba.
Ali iako je pandemija teška, kaže da je bilo i ponekih lepih trenutaka. On i mnogi njegovi prijatelji naučili su koristiti platforme poput Zoom i FaceTime, koje pomažu starijim osobama da ostanu u kontaktu sa rođacima i povežu se sa svojim zajednicama.
“Mislimo da je pozitivna stvar što će se, naravno, ovo znanje nastaviti i nakon COVID-a i biće pravi korak napred, tako da se stariji mogu osećati više uključeni u sve što se oko njih događa”, rekao je.
Prva stvar koju će učiniti kada se stvari vrate u normalu je da zagrli unuke i prijatelje iz pozorišta, rekao je.

STUDENTI NA UNIVERZITETIMA

Kako su se časovi premeštali na internet, mnogi su se studenti morali prilagoditi životu i učenju u malim prostorima, te izolovanost od prijatelja i života u kampusu, u fazi kada uspostavljanje prijateljstva može biti presudno.
Mali stambeni prostori, nemogućnost putovanja kući, finansijski strahovi i neizvesnosti oko tržišta rada doprineli su “većem osećaju izolacije” za mnoge studente, kaže Bryn de Chastelain, stanovnik Ontarija koji studira na Univerzitetu St. Mary u Halifaxu i predsedavajuća kanadskog saveza studentskih udruženja.
Iako veruje da su se škole potrudile pružiti podršku učenicima, de Chastelain kaže da su mnogi učenici primetili kako se njihovo mentalno zdravlje urušava.
“Veliki broj učenika zaista se bori s tim da moraju učiti od kuće i učiti putem interneta, i mislim da je niz strategija koje su studenti navikli preduzimati vrlo teško ponoviti u internet okruženju,” rekao je.

RODITELJI
Škole širom zemlje zatvorene su na nekoliko meseci na proleće, uvodeći izazovno vreme za roditelje koji su iznenada bili prisiljeni žonglirati sa brigom o deci, radom i zaštitom svojih porodica.
Ponovno otvaranje škola na jesen donelo je različite izazove, zavisno o situaciji i pristupu COVID-19 u svakoj provinciji. U Ontariju su se neki roditelji odlučili za redovno učenje putem interneta, dok su drugi bili prisiljeni na to kada je premijer Doug Ford odlučio produžiti zimski raspust. U Quebecu, gde se većini učenika ne dozvoljava online učenje, neki roditelji nisu imali drugog izbora nego vratiti decu u razred. “Mislim da je nesigurnost, ne samo za decu, već i za sve, za posao, životne veze i sve ostalo, svakako tema COVID-a”, rekao je Doug Liberman, otac dvoje dece iz Montreala.
Liberman je rekao da je najveći izazov pokušaj balansiranja između zdravlja i sigurnosti njegove porodice održavanjem neprekidnog poslovanja u proizvodnji hrane i održavanjem osećaja normalnosti za njegove dve djevojčice, starosti 10 i 12 godina.
Za njegovu porodicu to je značilo pokušati provesti vreme napolju, ali i prihvatiti da će imati i više vremena na ekranu, i na kraju, uzimati rešavati stvari iz dana u dan.
“Svakako mislim da sigurno nemamo odgovor na pitanje šta će biti i, mislim da smo učinili najbolje što smo mogli, kao i svi drugi”, rekao je.

SERBIANNEWS / CANADA