Lična izloženost Kanađana dimu od požara porasla je za 220% u poslednje dve decenije, otkriva novi izveštaj.
Podaci iz izveštaja Lancet Countdown za 2023. takođe su pokazali da je od 2018. do 2022. prosečan Kanađanin doživeo više od dva dana izloženosti „veoma velikoj ili ekstremno velikoj opasnosti od šumskih požara“ – što je povećanje od 116 % u odnosu na istorijski izveštaj iz 2003-07. osnovna linija.
Kanadska statistika objavljena je u sredu u sažetku politike u partnerstvu s organizacijama poput kanadskog medicinskog udruženja (CMA).
“Iako su se posledice klimatskih promena osetile u poslednjih mnogo godina, 2023. je bila najgora zabeležena, pokazujući efekte zagrevanja klime i šta možemo očekivati u budućnosti ako ne počnemo da smanjujemo naše izduvne gasove. sada,” rekla je Kathleen Ross, predsednica CMA, za Global News.
“Sigurno smo videli rastuće zdravstvene uticaje povezane s klimatskim promenama, i sada je vreme da se zapravo fokusiramo i počnemo uokviriti uticaje klimatskih promena kao krizu zdravlja ljudi.”
Uopšeno, Lancet izveštaj sugeriše da su u proseku ljudi širom sveta bili izloženi još šest dana vrlo visoke ili ekstremno visoke opasnosti od šumskih požara u 2018-22 u poređenju sa 2003-07, uz povećanje uočeno u 57 % zemalja, a ne promena ili smanjenje pronađeno u ostatku.
U poređenju sa 1995. do 2014., predviđa se da će se broj dana izloženosti veoma visokom ili većem riziku od šumskih požara povećati za otprilike devet dodatnih dana po osobi na globalnom nivou (povećanje od 11 posto) do sredine stoleća.
To čini faktor kako u scenariju kompatibilnom s ograničavanjem globalnog porasta temperature na 2 C, tako i u scenariju u kojem nema daljeg ublažavanja, sugeriše studija.
Pred kraj stoleća, predviđa se da će scenario bez daljnjeg ublažavanja dovesti do 27 dana više izloženosti nego u periodu od 1995. do 2014. godine.
Šta čini dim od šumskog požara?
Dim od šumskog požara sastoji se od skupa različitih gasova i čestica, a jedan koji je vrlo štetan za ljudsko zdravlje naziva se PM 2.5.
Čestice dima šumskog požara su “male, sićušne stvari koje potencijalno možete udahnuti u pluća i izazvati iritaciju i upalu”, rekla je dr. Theresa Tam, glavni službenik za javno zdravstvo Kanade, 19. juna .
“Sigurno postoji korelacija između udisanja finih čestica i problema s plućima i problema s disajnim putevima kao što su astma, hronične opstruktivne bolesti disajnih puteva, bronhitis i upala pluća, a iako su podaci još uvek donekle pomešani, može doći i do uticaja na vaš kardiovaskularni sistem.”
Lancet izveštaj, koji je objavljen u utorak, ne uključuje podatke iz 2023. godine – najgore sezone požara u kanadskoj istoriji.
Ove godine je spaljeno rekordnih 18,5 miliona hektara zemlje, prema kanadskom međuagencijskom centru za šumske požare. Dim od šumskog požara proširio se celom zemljom, što je izazvalo brojna upozorenja o kvalitetu vazduha. Čak se proširio na gradove u Sjedinjenim Državama i prešao Atlantski okean u delove Evrope .
„Najugroženiji su ljudi sa već postojećim stanjima, osobe starije od 65 godina i osobe mlađe od godinu dana; dim definitivno uzrokuje probleme u stvarima kao što su astma i HOBP (hronična opstruktivna plućna bolest), ali je takođe povezan s pogoršanjem srčanih stanja”, rekao je Ross.
„Uticaji na mentalno zdravlje nisu beznačajni. Ostati unutra, posebno ako ste stariji – gubitak tog društvenog kontakta je izazov, ali klimatska anksioznost teško opterećuje našu populaciju, posebno našu omladinu, a to očito utiče i na naš celokupni osećaj blagostanja.”
Šta vlade mogu učiniti?
Politički sažetak daje nekoliko preporuka o tome kako se nositi s požarima i njihovim uticajima na zdravlje ljudi u budućnosti.
Predlaže vladama da poboljšaju sisteme za hitne reakcije na ekstremne vremenske prilike i uključe znanje i spremnost lokalnog stanovništva za razvoj odgovora na situaciju i plan evakuacije.
Nadalje, predlaže prelaz na kulturu podrške otpornim šumskim ekosistemima umesto suzbijanja požara podržavanjem spaljenih prostora, sadnjom šuma biodiverziteta i još mnogo toga.
Takođe, kaže se da vlade treba da razviju bolje prakse za komuniciranje zdravstvenih rizika povezanih sa indeksima kvaliteta vazduha kako bi bolje informisale javnost i institucije poput škola i vrtića.
“Nema sumnje da sada moramo delovati kako bismo smanjili našu zavisnost o gorivima koja emituju ugljenik. Moramo se osvrnuti na to da radimo praksu koja je mnogo zdravija za nas lično.
„Svakako, u CMA-u se fokusiramo na udubljivanje u obrazovne procese za lekare i zdravstvene sisteme, ali obrazovanje za opštu populaciju će biti potrebno ako želimo mobilizovati našu vladu u akcije kako bismo promenili naše budućnost u zdravu i održivu budućnost za sve Kanađane.”
SERBIANNEWS/CANADA