Ono što se dogodilo u Vegasu ostaje u Vegasu, ali kao što je guverner Banke Kanade Tiff Macklem nedavno primetio, ista stvar se ne odnosi na ono što se dešava na finansijskim tržištima.
“To ima stvarne posledice”, rekao je Macklem američkom Veću za spoljne odnose u oktobru. I ove sedmice, neki još novoobjavljeni podaci iz oktobra verovatno će dokazati da je u pravu.
Nakon podataka o inflaciji u SAD-u koji su prošle sedmice šokirali političare i tržišta,i Kanada će u sredu dobiti vlastite oktobarske podatke o rastu cena.
Od Nerona do Newtona
Što se tiče fenomena koji je uočen u Neronovom Rimu i koji su proučavali neki od najboljih umova čovečanstva, uključujući Sir Isaaca Newtona, koji se osim što je transformisao fiziku svojim zakonima kretanja, borio protiv inflacije kao nacelnik Kraljevske kovačnice novca, moderni naučnici i dalje su iznenađujuće podeljeni po tom pitanju.
Ako je istorija vodič, periodi inflacije mogu dovesti do previranja. Ove sedmice, finansijska tržišta će sa nestrpljenjem čekati da vide koliko će se stopa inflacije u Kanadi približiti američkom rastu od 6,2 %.
Ali čak i ako rast cena dosegne samo pet posto do kraja godine, broj o kome je sam Macklem govorio na poslednjoj konferenciji za novinare o monetarnoj politici krajem oktobra, takva promene cena na tom nivou mogla bi imati sve negativniji učinak na živote Kanađana.
Ti efekti uključuju bol zbog smanjenja potrošačke moći, izglede za sukob na radu jer se zaposleni bore da povrate svoju potrošačku moć, potencijalni poremećaj kanadskog tržišta nekretnina koje je u velikom porastu i preispitivanje starijih ljudi o tome kako da im novac zadrži vrednost za penziju .
Baš kao u Sjedinjenim Državama, gde protivnici predsednika Joea Bidena koriste inflaciju za napad na vladinu politiku, neki kanadski kritičari kažu da će porast inflacije imati negativne posledice po vladajuće liberale u Kanadi.
Naravno, to zavisi od toga da li mislite da je trenutna inflacija dobra ili loša, šta ju je izazvalo, koji bi lekovi mogli biti i koliko će trajati. Kanađani koji zamišljaju ekonomiju kao disciplinu sa jasnim pravilima i konačnim ishodima mogu biti iznenađeni kada otkriju da sve te stvari ostaju sporne.
Da li je inflacija dobra ili loša?
Prošle sedmice, komentator Jon Schwarz, pišući u Interceptu, ponudio je ekonomski pogled zašto je inflacija dobra, neku vrstu prirodnog mehanizma za oporavak posrnule ekonomije.
“Inflacija je loša čak ako poraste i za 1 %, ali to pomaže nekima”, piše u naslovu Schwarzove priče.
Suština argumenta je da za ljude koji imaju velike kredite, inflacija kredite čini manjim u dolarima. Kako plate i cene rastu, krediti se mogu otplaćivati u naduvanim dolarima. Za zajmodavce ili ljude sa gomilama gotovine, efekat je suprotan.
Jasno je da oni koji štede za penziju mogu zauzeti drugačiji stav, posebno kada se napušta tržište rada. Čak i pre poslednje runde pandemijskih monetarnih podsticaja, ljudi koji razmišljaju o dugoj penziji žalili su se na neznatan prinos na ušteđevinu. Sa inflacijom većom od kamatne stope, oprezne štediše sada sa užasom gledaju kako se njihova buduća potrošačka moć smanjuje.
I taj disparitet nije samo na strani štediša. Kako je primetio Hilliard MacBeth, finansijski savetnik iz Edmontona i autor knjige When the Bubble Bursts, čak i pre najnovijeg inflacionog iznenađenja u SAD-u, zajmodavci su davali kredite po stopama znatno nižim od stope inflacije.
“Čak i pronos od tri posto nema smisla u svetu od 5,4 posto indeksa potrošačkih cena”, napisao je MacBeth na Tviteru.
No, kako ističe, to zavisi o tome da li mislite da se inflacija neće smiriti na dugi rok ili je, kako su centralni bankari dugo insistirali, reč o kratkoročnom, “prolaznom” efektu uzrokovanom događajima vezanim za pandemiju COVID-19. .
Hipotekarni krediti povećavaju ponudu novca
Ekonomista Univerziteta Britanske Kolumbije Michael Devereux veruje da su jednokratni uticaji, kao što je usko grlo u transportu, glavna sila koja pokreće rast cena. Ali kao i drugi, on nije siguran da će inflatorni efekat nestati kada Kanađani to očekuju. Ljudi mogu nastaviti zahtevati veće plate, a preduzeća više cene dok pokušavaju sustići inflaciju.
Još jedan snažan kandidat za uzrok inflacije, poplava novog novca u ekonomiju koju su izazvale same centralne banke, dovela je do žestokih rasprava među ekonomistima.
Jednostavan grafikon koji pokazuje odnos u komentaru Financial Post-a ekonomiste sa Univerziteta Simon Fraser Herberta Grubela izazvao je odgovor Trevora Tombea sa Univerziteta u Calgary-ju, s grafikonom koji pokazuje potpuno suprotan odnos ili nikakav odnos.
Sliku u Kanadi komplikuju milijarde dolara koje su stvorene iz ničega zbog buma oko stanovanja, kao što je navedeno u kratkoj i slatkoj analizi kanadske Parlamentarne biblioteke.
“Većinu novca u privredi stvaraju komercijalne banke kada daju nove kredite, kao što su stambeni krediti”, navodi se u izveštaju objavljenom u maju. Kao što stambeni krediti rastu uporedo sa rastućim vrednostima nekretnina, uticaj je mnogo veći nego kod kupovine obveznica centralne banke.
Ideja da je inflacija uzrokovana poplavom novca koji juri ograničenu količinu robe, gurajući cenu te robe naviše, ima vrlinu da se oseća intuitivno ispravno, ali kako nam naši centralni bankari stalno govore, ekonomije nisu statične. Kažu da je još uvek potreban mali dodatni stimulans kako bi se iskoristili slobodni kapaciteti, čime bi ekonomija bila jača i produktivnija.
Po toj mjeri, sva inflacija je prolazna, jer dolazi u neko određeno vreme, a zatim, mesecima ili godinama kasnije, ponovo nestaje.
Ali čini se da se mnogi ekonomisti slažu u tome da je inflacija kratkoročna, centralna banka će moraju početi da povećava kamatnu stopu, verovatno i pre nego što su planirali pre samo nekoliko meseci.
Koliko god da su uznemirujući podaci koje slušamo, pogotovu za one koji su prošle godine verovali da će inflacija i stope ostati ukroćene, povećanje kamatne stope neće biti trenutno rešenje. Studije pokazuju da moć kamatne stope u borbi protiv inflacije može potrajati i dve godine dok pokaže prave efekte.
SERBIANNEWS/CANADA
