Uprava aerodroma Toronto najavila je 24. februara desetonedeljnu studiju brzog testiranja dobrovoljaca, među radnicima i putnicima na aerodromu Pearson.
Izvođenje takve studije na aerodromu znači da bi njeni rezultati mogli biti primenjivi na druga takozvana okruženja sa „velikom propusnošću“, uključujući škole. Najava dolazi nakon izveštaja poslednjih sedmica, da milioni brzih testnih kompleta koje je Otava poslala u provincije u poslednjih nekoliko meseci još uvek nisu korišteni. Ontario ima na skladištu milione takvih testova; ostale provincije takođe. Nedavno je objavljeno da je Alberta koristila manje od jedan odsto od 1,9 miliona brzih testova koje je dobila od Otave.
Testiranje COVID-19 je u opadanju u Kanadi. U proteklih mesec dana, PCR testiranje, koje je u januaru imalo prosečno više od 90.000 testova dnevno, opalo je da Kanada sada u proseku beleži manje od 80.000 dnevno. A to sve u vreme dok zarazne varijante koje zabrinjavaju kruže, stručnjaci traže više ispitivanja, a ne manje, kako bi videli koliko je virusa oko nas.
Oni posebno žele da Kanada prihvati brze testove. Iako manje osetljivi od uobičajenog PCR testa, brzi testovi na antigen daju rezultate za nekoliko minuta u poređenju sa PCR testovima, što može potrajati i dan ili dva, a to znači da bi mogli pružiti drugi nivo zaštite.
“Govorimo o zaraznoj bolesti”, kaže dr. David Juncker, profesor biomedicinskog inženjeringa sa Univerziteta McGill u Montrealu. “Ipak, naše testiranje se bavi otkrivanjem zaraženih ljudi.” Kaže da brzi testovi mogu “biti efikasniji u zaustavljanju pandemije” otkrivanjem asimptomatskih ili pre-simptomatskih ljudi rano, dok su oni vrlo zarazni.
Da bi vidio korist, Juncker ukazuje na poznatu studiju: ” Prošle jeseni je gotovo cela Slovačka testirala dva do tri puta uzastopno, brzim testovima, a oko 50.000 testova je bilo pozitivno, što znači da je stopa pozitivnosti bila oko 4%, sedam dana nakon što su obavljeni testovi, stopa zaraženih je opalo za 60%.
Dr. Lisa Barrett takođe želi da brzo testiranje postane daleko prisutnije u Kanadi. “Zaista je jako važno da ljudi povezuju mnoga ispitivanja sa niskim brojem slučajeva”, kaže istraživač na zaraznim bolestima sa Univerziteta Dalhousie u Halifaxu. „Da budemo jasni: a) nismo svi vakcinisani b) vakcine mogu imati različitu efikasnost u različitim populacijama i sa različitim varijantama, ali testiranje deluje.
„Nadam se da će ljudi početi povezivati testiranje i vakcine, sa niskim brojem slučajeva. To je pomak koji nije sasvim prisutan “, kaže ona, dodajući sa naglaskom,”
„Ako ljudi žele stvari držati otvorenima, jedini je način da to sigurno urade, je redovno testiranje i tačka ”, objašnjava Barrett. „
Juncker ukazuje na primer grada Pariza, gde ljudi mogu ući u lokalnu ordinaciju na brzi test bez troškova i bez čekanja. “Ljudi se žele testirati”, kaže on, “Mogućnost brzog testiranja iza ugla i brzog odgovora je ono što ljudi žele, pa zašto ga ne bismo mogli dati.” U Sjedinjenim Državama neki univerziteti koriste brze testove nekoliko puta nedeljno kako bi testirali svoje studente i osoblje. Isto se odnosi i na preduzeća kao što je Goldman Sachs, koja najmanje dva puta sedmično testira svo osoblje koje radi u njihovim kancelarijama.
“Već neko vreme pozivamo na brza testiranja”, kaže Trevin Stratton, glavni ekonomista kanadske privredne komore. To je “jedan od najvažnijih alata, za ublažavanje pandemije u ovom privremenom periodu” između ekonomija koje se ponovo otvaraju i trenutka kada je dovoljno stanovništva vakcinisano.
Nedavno je Ontario objavio da pojačava svoje programe brzog testiranja kako bi na kraju rasporedio milion testova nedeljno u sektorima, uključujući osnovna radna mesta, okruženje i škole. U procesu je slanja stotina hiljada testera na 160 radnih mesta, od osnovnih industrija poput Ontario Power Generation do skladišta i rudnika.
Juncker, koji istražuje brzi test iz pljuvačke, smatra da je jedan od razloga za spori ritam kanadskog uvođenja brzih testova taj što mnogi donosioci odluka imaju zdravstvenu istoriju, zbog čega preferiraju ultra osetljive i precizne testove, poput PCR-a, za razliku od manje osetljivih brzih testova, za koje nije verovatno da će identifikovati ljude sa malim virusnim opterećenjem, a imaju i veću stopu grešaka. Ali u pandemiji, “to je kontraproduktivno, jer znamo da je zarazno razdoblje kratko”, pa veliko oslanjanje na ultra osetljive PCR testove znači da nedostaju ljudi koji još ne pokazuju simptome, objašnjava Juncker.
Kao što Barrett kaže za brze testove, “Ponekad pandemija zahteva akciju bez potpunih podataka, a vi je prikupljate i popravljate u hodu.”
SERBIANNEWS/CANADA
