Brojevi kažu: Planeta Zemlja ima groznicu i uvećanu temperaturu.
NASA i Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) objavile su svoju godišnju procenu globalnih temperatura i otkrile da je 2021. šesta najtoplija godina ikad zabeležena.
NOAA je zabeležila globalne temperature kopna i mora koje su bile u plusu 0,84 C iznad proseka 20. veka, dok je NASA zabeležila 0,85 C.
“Sada je sigurno toplije nego ikada u proteklih 2.000 godina, a verovatno i mnogo duže”, rekao je Russell S. Vose, šef klimatske analize NOAA Nacionalnog centra za informacije o okolini (NCEI).
Iako rangiranje nije najvažniji pokazatelj klimatskih promena, Vose je ukazao na druge, kao što su otapanje ledenog pokrivača, promene u ponašanju životinja i obrasci migracije, to je dobar pokazatelj putanje zagrevanja Zemlje.
“Ovo je samo jedan pokazatelj sveta koji se zagreva”, rekao je Vose. “Poslednjih sedam ili osam godina bile su najtoplije do sada. Prilično je jasno da postaje toplije.”
NCEI klimatolog Ahira Sanchez-Lugo uporedila je godišnje podatke.
“Stalno uzimamo vitalne znakove Zemlje. I ne samo da ih arhiviramo, već ih analiziramo kako bi nam pomogli da shvatimo koliko je Zemlja zdrava”, rekla je.
“Kada idete na godišnju zdravstvenu kontrolu, doktor prikuplja podatke od vas – izmeri vam krvni pritisak, uzme uzorak krvi. I ne samo da arhiviraju te podatke, već ih doktor pregleda od godine na godinu, da vidi ima li promena i da zna koliko ste zdravi.
“Dakle, sve [ovo] nam govori da se klima na Zemlji menja.”
Dve američke naučne agencije rekle su da su neki od značajnih klimatskih događaja 2021. godine: toplotni talas koji je slomio severozapad Pacifik, još jedan toplotni talas koji je pogodio Evropu i padavine na Grenlandu.
Iako se 2021. uvrstila u Top 10 najtoplijih zabelženih, činjenica da nije bila više rangirana nije bila iznenađenje za klimatologe. To je zato što je to bila godina sa La Ninjom, hlađenjem Tihog okeana koje ima efekat hlađenja širom delova planete.
“Kada smo počeli sa La Ninjom, već smo znali da to neće biti rekordno topla godina”, rekao je Sanchez-Lugo. “Ali znali smo da će to biti Top 10 godina zbog toga koliko smo imali toplih dana do sada.”
Služba Evropske unije za klimatske promene Copernicus (C3S) objavila je u ponedeljak svoje godišnje rezultate, stavljajući 2021. godinu kao petu najtopliju, na 1,1-1,2 C iznad nivoa 1850-1900. Agencija je takođe istakla da su proteklih sedam godina bile najtoplije na planeti “sa jasnom razlikom”, a podaci datiraju iz 1850. godine.
Uvek postoje male razlike u nalazima klimatskih agencija, zbog različitih metoda koje se koriste za prikupljanje i analizu podataka.
“To ne znači da nešto nije u redu s jednim ili drugim skupom podataka; to samo znači da radimo stvari drugačije”, rekao je Sanchez-Lugo. “Ali kada pogledate čitavu vremensku seriju… oba skupa podataka govore istu stvar: da temperature svaku deceniju nastavljaju rasti.”
Gledajući unapred, rekao je Vose, postoji šansa od 99 % da će se 2022. svrstati među prvih 10 najtoplijih.
Zagrevanje Zemlje je izazvano povećanjem gasova koji zadržavaju toplotu, kao što je CO2, koji se upumpava u atmosferu, rekao je Vose. Prošle godine je postavljen rekord za atmosferski CO2, sa 419 delova na milion, koji je zabeležio Scripps institut za oceanografiju u Mauna Loi.
Sa ovim uzlaznim trendom dolaze i ozbiljni uticaji: sve veće suše; češći i snažniji toplotni talasi, poplave, šumski požari i, uticaj na zdravlje ljudi.
Kanadski rekordi
Možda i nije toliko iznenađenje da je Kanada 2021. ušla u svojih Top 10 rekordnih godina. Krajem juna i početkom jula, oči sveta bile su uprte u Britansku Kolumbiju dok su rekordne temperature oborene tokom smrtonosnog toplotnog talasa. Grad Lytton, koji je oborio temperaturni rekord Kanade od 49,6 C, uništen je nakon što su šumski požari spalili grad tih dana.
Taj toplotni talas je takođe doprineo i da vidimo 570 smrtnih slučajeva u BC-u.
Ali nije samo zapadna obala osetila vrućinu, skoro svaka provincija iskusila je toplotni talas ili letnje temperature veće od normalnih.
“Ako ste prošle godine pratili termometre u Kanadu, videli ste da je bilo 2,4 stepena toplije nego što bi bilo normalno”, rekao je David Phillips, klimatolog u kanadskoj agenciji za okolinu i klimatske promene (ECCC).
“Često čujemo globalno [da] smo se zagrejali za jedan stepen u poslednjih 200 godina”, rekao je Phillips. „Pa, za 74 godine, [Kanada] se zagrejala za 1,9 stepena u zadnjih 200 godina. A godišnje doba koje je najviše zagrejalo je zima… za čak 3,7 stepeni, na nacionalnom nivou.”
Ipak, letnji toplotni talasi bili su zapanjujući za Phillipsa, koji je klimatolog više od 50 godina.
“Čak i za mene je bio šok videti posledice, efekte ovog izuzetnog zagrevanja”, rekao je. „Mislim da je ono što je bilo toliko interesantno da su Kanađani tome živi svedoci… Čitali smo izveštaje o tome i dokumentarne filmove, ali za nas je to stvarno pogodilo. Ovo se nije dogodilo u Bangladešu ili Bocvani. Ovo se dešavalo u Burnaby-ju i Burlington-u.
Ali svi klimatolozi su rekli: Zemljin temperaturni trend se penje prema gore. Na globalnom nivou, sve najtoplije godine zabeležene su između 2013. i 2021. godine.
Na pitanje kada bismo mogli očekivati da ćemo dostići 1,5 C – globalni prag zagrevanja koji je odredila međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC) – Vose je primetio da najnoviji izveštaj IPCC-a sugeriše da postoji šansa 50/50 da će se dogoditi tokom ove decenije. Ali globalni prosek “skoro sigurno” će premašiti 1,5 C u 2030-im ili 2040-im, rekao je on.
“Dakle, još nismo iskusili, ali se približavamo toj tački. I ta putanja se verovatno neće promeniti sve dok nastavljamo emitovati gasove koji prave efekat staklene bašte.”
SERBIANNEWS/CANADA
