Veštačka inteligencija – „cunami“ koji će pogoditi radnu snagu

Šef Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva izjavila je da će oko 40 odsto radnih mesta širom sveta biti pogođeno veštačkom inteligencijom.

Georgijeva je nedavno u Cirihu opisala uticaj veštačke inteligencije kao „cunami“ koji će pogoditi radnu snagu.

Ona je ocenila da će veštačka inteligencija verovatno uticati na 60 odsto radnih mesta u razvijenim ekonomijama i 40 odsto radnih mesta na globalnom nivou. Ujedno je upozorila da ima malo vremena da se ljudi pripreme za to.

Kristalina Georgieva (screenshot)

Osnivač i direktor kompanije AI 2030 Nekt Sjaočen Džang izjavio je da pojava kolaborativne inteligencije između ljudi i mašina stvara novu paradigmu u kojoj ljudi zapravo nisu jedini osnovni izvor sile na radnom mestu.

66 odsto poslodavaca ne bi zaposlilo kandidate koji ne koriste AI

Prema DŽangu, trenutno na tržištu rada ljudi i dalje igraju fundamentalnu ulogu, a mašine tek trebaju da ih zamene, pri čemu je fokus sada više na saradnji čoveka i mašine.

Iako prisustvo veštačke inteligencije na radnom mestu nije nova pojava, istraživanja potvrđuju njen potencijalni uticaj na tržište rada, posebno tokom faze zapošljavanja.

Zajednički izveštaj Linkedina i Majkrosofta pokazuje da 66 odsto poslodavaca ne bi razmotrilo zapošljavanje kandidata koji ne znaju da koriste alate veštačke inteligencije.

Ljudi uzimaju stvari u svoje ruke tako što uče da koriste alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji i ugrađuju ih u svoje profesionalne zadatke, a 75 odsto radnika priznaje da koristi veštačku inteligenciju na radnom mestu, dodaje se u izveštaju.

Iako je priznao da ne zna mnogo toga o veštačkoj inteligenciji, poznati investitor i milijarder Voren Bafet nedavno nije mogao da izbegne pitanja o toj revolucionarnoj tehnološkoj promeni.

Odgovorajući na nekoliko pitanja o AI, Bafet je rekao da je tehnologija poput duha u boci, jer kad ga jednom pustite, može imati neugodne efekte.