Većina zemalja je napravila mali ili nikakav napredak u snižavanju nivoa korupcije u protekloj deceniji, a odgovor vlasti na pandemiju COVID-19 na mnogim mestima je uticao na odgovornost, pokazala je u utorak pomno praćena studija organizacije za borbu protiv korupcije.
Indeks percepcije korupcije Transparency International za 2021, koji meri percepciju korupcije u javnom sektoru prema stručnjacima i poslovnim ljudima, otkrio je da se „sve više narušavaju prava i provere i ravnoteže ne samo u zemljama sa sistemskom korupcijom i slabim institucijama, već i među uspostavljenim demokratijama .”
Među ostalim pitanjima u protekloj godini, navodi se korištenje softvera Pegasus, koji je povezan sa pracenjem aktivista za ljudska prava, novinara i političara širom sveta.
U izveštaju se navodi da je pandemija „iskorišćena u mnogim zemljama kao izgovor za ograničavanje osnovnih sloboda.
U zapadnoj Evropi, regionu sa najboljim rezultatom, pandemija je dala zemljama „izgovor za samozadovoljstvo u naporima za borbu protiv korupcije jer su mere odgovornosti i transparentnosti zanemarene ili čak poništene“, navodi Transparency. U nekim azijskim zemljama, navodi se, COVID-19 „takođe je korišten kao izgovor za suzbijanje kritike“. Ukazalo je na povećan digitalni nadzor u nekim zemljama i autoritarne pristupe u drugim.
U izveštaju se zemlje rangiraju na lestvici od „veoma korumpiranih“ 0 do „veoma čistih“ 100. Danska, Novi Zeland i Finska izjednačeni su na prvom mestu sa po 88 bodova; prva dve drzave su ostala nepromenjene, dok je Finska osvojila tri boda. Norveška, Singapur, Švedska, Švajcarska, Holandija, Luksemburg i Nemačka su završile među prvih 10. Velika Britanija je bila 11. sa 78 bodova.
Sjedinjene Države, koje su poslednjih godina pale na 67 bodova, su zadržale taj rezultat, ali su pale za nekoliko mesta na 27. mesto u svetu. Transparency je saopštio da su po prvi put ispali iz prvih 25 „jer se suočavaju s kontinuiranim napadima na slobodne i poštene izbore i neproziran sistem finansiranja kampanje“.
Kanada je pala za tri boda na 74 i za dva mesta na 13. poziciji i, u Kanadi se “ primecuju povećani rizici od mita i korupcije u poslovanju“, navodi grupa. Dodaje se da je objavljivanje Pandorinih papira pokazalo Kanadu kao „središte za nezakonite finansijske tokove, koji podstiču transnacionalnu korupciju u celom svetu“.
Indeks ocenjuje 180 zemalja i teritorija. Južni Sudan je na dnu sa 11 bodova; Somalija, s kojom je delio poslednje mesto 2020., ovog puta se izjednačila sa Sirijom kao pretposljednji sa 13 bodova. Sledil je Venecuela sa 14 — zatim Jemen, Severna Koreja i Avganistan sa po 16 bodova.
Transparency navodi da je kontrola korupcije stagnirala ili se pogoršala u 86% zemalja koje je istraživao u poslednjih 10 godina. Za to vreme, 23 zemlje — uključujući SAD, Kanadu, Mađarsku i Poljsku — značajno su pale u indeksu, dok se njih 25 značajno poboljšalo. Uključujuci Estoniju, Sejšele i Jermeniju.
Zapocet 1995. godine, indeks se izračunava koristeći 13 različitih izvora podataka koji daju percepciju korupcije u javnom sektoru od strane poslovnih ljudi i stručnjaka iz zemlje. Izvori uključuju Svetsku banku, Svetski ekonomski forum i privatne kompanije za rizik i konsultantacije.
SERBIANNEWS/CANADA
