Kanađani koji se spremaju za penziju biće primorani da naprave “značajne” rezove kako bi živeli udobno do kraja života, pokazuje analiza Deloitte Canada .
U izveštaju objavljenom u sredu analizirane su finansije 4.000 Kanađana između 55 i 64 godine kako bi se procenila njihova “spremnost za penziju”.
Hwan Kim, partner u Deloitteu Kanada, napominje da je ova grupa trenutno posebno velika, sa tri miliona Kanađana u bejbi bum generaciji koji će se penzionisati u narednoj deceniji.
„Ono što smo otkrili bilo je prilično zapanjujuće“, kaže on o analizi.
Deloitte Canada je otkrio da se samo za 14 % skorih penzionera očekuje da će se osećati ugodno u penziji, sposobni da apsorbuju neočekivane troškove bez mnogo stresa. Ovi pojedinci uglavnom imaju 900.000 dolara ili više u finansijskoj imovini i verovatno poseduju vlastiti dom povrh toga, navodi se u izveštaju.
U donjoj procentnoj grupi se nalazi skoro milion domaćinstava koji očekuje da će se u godinama penzionisanja oslanjati uglavnom na javnu podršku, kao što je kanadski penzioni plan. Iako je Deloitte napomenuo da se javna ulaganja u CPP i druge vrste podrške poboljšavaju poslednjih godina, budući da ima fiksni prihod znači da će ova grupa biti „posebno osetljiva” na neočekivane troškove nakon penzionisanja.
U sredini je 55 % skorih penzionera koji će morati promeniti svoj životni stil kako ne bi nadživeli svoju finansijsku ušteđevinu. Ovu grupu uglavnom čine Kanađani sa srednjim prihodima, uključujući i one koji mogu ili ne moraju potpuno posedovati svoj dom.
To je ova grupa za koju Kim kaže da je tradicionalno ignorisana od strane privatnog i javnog sektora i kojoj će se morati posvetiti više pažnje kako bi se popunila „praznina u spremnosti“ – teret koji bi mogao otežati odlazak u penziju i preneti finansijski stres na buduće generacije.
Kim kaže da bi se ovi radnici trebali pripremiti na “značajne žrtve” kako bi se penzionisali u trenutnoj ekonomskoj klimi.
“Oni jednostavno nisu uštedeli dovoljno da bi mogli održati svoj životni stil, posebno u odnosu na okruženje rastućih troškova koje svi danas doživljavaju,” kaže on.
Koliko treba sredstava za penziju?
Kim kaže da se veliki deo diskusije oko penzionisanja fokusirao na jedan broj: iznos koji će domaćinstvo morati uštedeti da bi se osećalo udobno da ode u penziju.
Istraživanje Banke Montreala objavljeno ranije ove godine navodi da je taj broj za većinu Kanađana 1,7 miliona dolara, a manje od polovine ispitanika je navelo da su na putu da uštede toliko.
Ali Kim taj pristup dovodi u pitanje, tvrdeći da većini Kanađana nije važno koliko su izdvojili, već kako izgledaju njihovi prihodi i rashodi – njihov novčani tok – u penziji.
Kim kaže da je bilo teško odrediti tačne iznose za troškove života u trenutnom naletu inflacije, jer je „osnovna korpa dobara“ poput hrane i stanova bila pod najvećim pritiskom cena u protekloj godini.
Jason Evans, finansijski planer iz Winnipega, koji se fokusira na prelaz u penziju, kaže da, iako je inflacija u trendu opadanja poslednjih meseci, to je za klijente „i dalje na vrhu glave“.
Kaže da je njegov pristup da sada sedne s njima kako bi proučio njihove svakodnevne troškove i predstavio niz scenarija za izvore prihoda i njihove lične troškove života u penziji.
„Naše lično iskustvo sa inflacijom može varirati od porodice do porodice“, kaže on.
Kim kaže da mnogi Kanađani takođe ne uzimaju u obzir koliko drugi troškovi mogu porasti u penziji. Otprilike jedno od četiri (26 posto) domaćinstava koja su učestvovala u Deloitteovoj analizi reklo je da planira budžet za pristupačnost dugotrajne nege, na primer.
Kanađani koji idu u penziju možda potcenjuju i troškove osiguranja za invalidnost i druge komplikacije u starijoj dobi, napominje Kim.
„Zaista je važno razmišljati o troškovima nege, različitim faktorima u vezi sa svojim zdravljem i da li ćete zaista morati da počnete da izdvajate neku uštedu ili razmišljate o tome kako polise osiguranja rade za vas za vašu negu,“ kaže on.
Neto bogatstvo takođe može biti zavaravajuća brojka, posebno za Kanađane koji imaju veliki deo svojih finansija vezanih za nekretnine, za koje Kim napominje da je postala kritična osnova za mnoga domaćinstva koja štede za penziju.
Ova vrsta problema – nedostatak opcija u industriji osiguranja za starije Kanađane ili razumevanje kako iskoristiti kapital iz svog doma – ne odražavaju neuspeh skorih penzionera, već nedostatak inovacija i pažnje sektora finansijskih usluga, Kim tvrdi.
Želeo bi da banke, osiguravajuća društva i druge kompanije za finansijske usluge blisko sarađuju s javnim sektorom kako bi isporučile nove proizvode usmerene na poboljšanje spremnosti i olakšavanje tranzicije u penziju.
„Ovo je nada za sektor finansijskih usluga, uključujući i nas, da se razmisli šta još možemo da uradimo, kako bi pojedinci zaista mogli da donose bolje odluke i,kako bi bili bolje informisani… i imali više samopouzdanja.”
Da li je prekasno da se nešto učini?
Iako 10 godina možda ne izgleda kao dugo kada je u pitanju štednja, Evans kaže da kada mu klijenti dođu zabrinuti zbog svoje penzije, on ih uverava da nije svaka nada izgubljena.
„Ne čini se da je to nužno mnogo, ali postoji mnogo stvari koje osoba može da uradi u roku od 10 godina“, kaže on.
Jedna od prednosti obavljanja finansijske revizije vaših strategija štednje deceniju pre odlaska u penziju je to što sada menjajući navike potrošnje, pojedinac može uštedeti više novca u tom horizontu i na kraju trebati manje novca u celini kada završi karijeru, kaže Evans.
„Dobijate dvostruku korist“, kaže on. “To je zaista moćno.”
Spremnost za odlazak u penziju ne mora nužno prestati nakon što napustite radno mesto, dodaje Kim. Promene u načinu života možda će trebati da dođu rano u godinama vašeg penzionisanja kako biste bili sigurni da vam finansije neće presahnuti pre kraja godina penzionisanja.
Kim dovodi u pitanje tradicionalnu mudrost da se napuste rizičnija ulaganja i investira u sigurnija, predvidljivija sredstva poput obveznica čim odeš u penziju.
S obzirom da mnogi Kanađani očekuju da će živeti još 20 godina nakon odlaska u penziju, Kim kaže da nastavak zarađivanja većeg prinosa na tržištu deonica može biti kritičan za držanje koraka s rastućim troškovima života tokom tog vremena.
Finansijski planer vam takođe može pomoći da odlučite koje račune prvo trebate povući u penziji i kada ima smisla pristupiti CPP isplatama, kaže Kim.
Evans se slaže, napominjući da za 65-godišnjeg penzionera odlaganje pristupa CPP-u čak i pet godina može imati značajan uticaj na veličinu isplata za ostatak vaše penzije.
U tom smislu, on kaže da ono što Kanađanima treba za penziju nije nužno koliko su velika vaša sredstva – već način na koji im pristupate.
SERBIANNEWS/CANADA
