Vancouver, Toronto i Edmonton imaju najviše uspeha u zadržavanju imigranata u zemlji, prema podacima koje je objavila statistička agencija Kanade.
Agencija je analizirala imigrante koji su pristigli u Kanadu 2014. i koji su prijavili porez 2019. godine.
Pet godina nakon što su primljeni u Kanadu, 86,1 % imigranata koji su se tamo prvi put naselili ostali su u Vancouveru, koji je imao najveću stopu zadržavanja od svih gradskih područja, a slede Toronto (85,5 posto) i Edmonton (84,6 posto).
Metropolitan zone, kako ih definise StatsCan, treba da sadrže najmanje 100.000 stanovnika, od kojih najmanje 50.000 živi u jezgru.
Vancouver je takođe imao najveću stopu zadržavanja za imigrante i izbeglice koje sponzoriše porodica, dok je Edmonton imao najveću stopu za ekonomske imigrante.
Podaci pokazuju da većina imigranata koji prijavljuju porez ostaje u pokrajini u koju su primljeni. Više od 85 % imigranata koji su došli u Kanadu 2014. ostalo je u istoj pokrajini ili teritoriji u kojoj su primljeni, i pet godina kasnije.
Provincijski, Ontario je imao najveću stopu zadržavanja (93,7 %), a slede Britanska Kolumbija (89,7 %) i Alberta (89 %). Provincije u Atlantskoj Kanadi imale su najniže stope. Samo 28,1 % imigranata je ostalo na ostrvu princa Edvarda.
Gradovi s najvećim ukupnim zadržavanjem imali su visoke stope za sve tri kategorije imigracije, ali su stope u nekim drugim gradovima bile manje ujednačene.
Montreal je imao visoku stopu zadržavanja za imigrante i izbeglice koje sponzoriše porodica, ali mnogo niže za ekonomske imigrante, i iako je Winnipeg zadržao 82 % imigranata koje sponzoriše porodica, njegova stopa zadržavanja za izbeglice bila je oko 40 %.
Zaposlenost je važan faktor
Marshia Akbar, istraživač sa Univerziteta Ryerson u Torontu, kaže da društveni, ekonomski i kulturni faktori utiču na odluke o mobilnosti migranata, ali se zapošljavanje i radno iskustvo smatraju najvažnijim faktorom.
Podaci pokazuju da su imigranti koji su primljeni 2014. sa radnom dozvolom imali veću verovatnoću da ostanu u svojoj pokrajini ili teritoriji nego oni sa dozvolom za studiranje.
“Oni rade tamo, stvaraju osećaj pripadnosti i budući da već imaju radno iskustvo, to im pomaže da nađu drugi posao tako da ne moraju nužno osetiti pritisak da odu u drugu provinciju”, rekao je Akbar, viši naučni saradnik u Ryerson katedri za istraživanje izvrsnosti u migraciji i integraciji.
Nathan Po, imigracijski advokat iz McCuaiga Desrochersa u Edmontonu, rekao je da nije iznenađen što je video stope zadržavanja iznad 80 % za Edmonton i Calgary. Stopa u Calgary-ju iznosila je 82,9 %.
„Ogromna većina mojih klijenata želi da izgradi dom ovde, a većinom su još uvek ovde“, rekao je.
Dodao je da Alberta obično ima veći postotak stranih radnika nego neke druge provincije, što bi moglo uticati na stope zadržavanja.
Statistički zavod Kanade koristio je podatke iz Longitudinal baze podataka o imigraciji, koji ne objašnjava zašto ljudi ostaju u mestu. Ali Akbar i njene kolege proučavaju to pitanje, ispitujući zašto su neki migranti ostali više od 10 godina u manjim gradovima i mestima u Ontariju i Saskatchewanu.
Ova vrsta podataka, rekao je Akbar, može poslužiti za uspešne strategije zadržavanja imigranata.
„Prijaznost zajednice je jedna od stvari za koju bismo rekli da je način da zadržimo ljude da ostanu“, rekla je Josephine Allard, menadžerka obrazovnog programa u Changing Together, neprofitnoj organizaciji koja pomaže imigrantkinjama u Edmontonu.
Allard, koja je emigrirala u Kanadu sa Filipina pre više od 50 godina, rekla je da su se neki ljudi sa kojima se ona druži najpre odselili, da bi se nakon nekoliko meseci vratili u Edmonton, rekavši da se osećaju prihvaćenije u gradu.
Iako većina imigranata ostaje u Edmontonu, ona je rekla da je najveći razlog odlaska to što se u Alberti ne priznaju strane akreditive.
“To je jedina prepreka koju smo primetili kod klijenata koji dolaze ovde”, rekla je ona.
SERBIANNEWS/CANADA
