Uzorci ljudskog mozga, koji je kognitivno zdrav, prikupljeni tokom obdukcije prošle godine, pokazali su da mozak sadrži više sitnih komadića plastike nego uzorci prikupljeni osam godina ranije, pokazala je studija.
Uzorci mozga leševa sadržali su sedam do 30 puta više sitnih komadića plastike nego bubrezi i jetra”, rekao je autor studije Metju Kampen, profesor na Univerzitetu Nju Meksiko.
On je naveo da su koncentracije nanoplastike u mozgovima pojedinaca, starosti između 45 i 50 godina, iznosili 4.800 mikrograma po gramu moždanog tikva, što je ekvivalent jednoj plastičnoj kašiki, prenosi Si-EN-EN.
”U poređenju sa obdukcijskim uzorcima mozga iz 2016. godine, to je za oko 50 odsto više. To bi značilo da je naš mozak danas 99,5 odsto mozak, a ostatak je plastika”, rekao je on.
Istraživači su takođe pronašli dodatnih tri do pet plastičnih fragmenata sličnih krhotinama u mozgovima 12 ljudi kojima je dijagnostikovana demencija pre smrti u poređenju sa zdravim mozgovima.
Te krhotine su koncentrisane u zidovima arterija i vena mozga, kao i u imunim ćelijama mozga, a pronađene su i inflamatorne ćelije i atrofija moždanog tkiva sa demencijom.
”Nekako se ove nanoplastike bore kroz telo i dolaze do mozga, prelazeći krvno-moždanu barijeru. Plastika voli masti ili lipide, tako da je jedna teorija da plastika otima svoj put sa mastima koje jedemo, a zatim se isporučuju organima koji zaista vole lipide – mozak je na prvom mestu među njima”, rekao je Kampen.
Istraživači su upozorili da se nanoplastika unosi u organizam najviše kroz hranu, ali i kroz vazduh, ali drugi naučnici tvrde da nije utvđeno da ta nanoplastika šteti ljudskom telu.
Invazijom na pojedinačne ćelije i tkiva u glavnim organima, nanoplastika može da prekine ćelijske procese i deponuje hemikalije koje ometaju endokrini sistem, kao što su bisfenoli, ftalati, usporivači plamena, teški metali i polifluorovane supstance, ili PFAS.
Endokrini disruptori ometaju ljudski reproduktivni sistem, što dovodi do genitalnih i reproduktivnih malformacija, kao i ženske neplodnosti i pada broja spermatozoida, prema Endokrinološkom društvu.
Naučnici su takođe preporučili da se smanji upotreba plastike u svakodnevnom životu.
Kako smanjiti izloženost plastici
“Važno je da ne plašimo ljude, jer je nauka u ovoj oblasti još uvek u razvoju, i niko 2025. godine neće živeti bez plastike”, rekao je pedijatar i profesor biologije dr Filip Landrigan sa Boston koledža.
Ipak, postoje koraci koje pojedinci mogu preduzeti:
-
Izbegavajte plastičnu ambalažu za hranu kada je to moguće
-
Ne zagrevajte hranu u plastičnim posudama
-
Koristite platnene torbe umesto plastičnih kesa
-
Izbegavajte plastične boce za vodu; koristite staklene ili metalne boce
