Kanadska kampanja vakcinisanja obara rekorde u poslednje vreme, jer su impresivnih 80% Kanađana koji ispunjavaju uslove, primilo barem jednu dozu COVID-19 vakcine.Ta statistika odvlači pažnju od činjenice da se više od šest miliona Kanađana još uvek nije vakcinisalo.
Čini se da se kampanja vakcinacije sa prvom doze sada usporava, jer manje od 50.000 ljudi, dnevno dobija vakcinu, što je pad od vrhunca kada je preko 185.000 ljudi dnevno primalo vakcinu, iako je vakcina sada dostupna širom zemlje.
CBC News razgovarao je s nekim nevakcinsanim Kanađanima kako bi saznali više o sumnjama koje vladaju u nekim delovima zemlje.
Mnogi od sagovornika kažu da su zabrinuti zbog sigurnosti i nuspojava. Drugi kažu da nisu zadovoljni trenutnim proizvodima u ponudi.
Postoje i praktična razmatranja. Neki nevakcinisani imaju fobiju povezanu sa iglom zbog čega je vakcinisanje zastrašujuće. Neki imaju ozbiljne alergije na komponente vakcine. Neki ruralni Kanađani imaju problem s pristupom.
A stručnjaci takođe sugerišu da se negde između 2 i 10 posto stanovništva žestoko protivi vakcinama, bez obzira na to što zvaničnici javnog zdravstva kažu o mnogim prednostima vakcinisanja.
Nadina Smith je ovog proleća diplomirala na učiteljskom fakultetu i oseća pritisak porodice i prijatelja da se vakciniše, pre nego što škola počne na jesen.
Smith, koja je iz Alberte, rekla je za CBC News da je istraživala naučne činjenice, koja stoji iza različitih COVID-19 vakcina i da joj je najugodnije sa jednom dozom Johnson & Johnson injekcije, koja koristi konvencionalniju tehnologiju virusnih vektorskih vakcina.
Takve vakcine koriste modifikovanu verziju različitog virusa (vektora) za dostavljanje uputstva ćelijama i široko se koriste za sprečavanje zaraznih bolesti poput gripa.
Nova i stara tehnologija
Kanada je naručila vakcine J&J, i isporučeno je 300.000 doza pre nekoliko meseci, ali ne planira da se koristiti kao deo kampanje. Vladini službenici rekli su da provincije i teritorije nisu pokazale interes za ovaj proizvod.
“Znam da tradicionalne vakcine nisu ocenjene baš toliko efikasne u istraživanjima, ali meni je ugodan taj stil. Sa zadovoljstvom bih otišla baš ovog trenutka da je dobijem”, rekla je Smith.
Iako su mRNA proizvodi koje su proizveli Pfizer i Moderna, Health Canada i drugi regulatori nakon pažljivog pregleda podataka kliničkih ispitivanja proglasili sigurnima i efikasnim, Smith je rekla da još uvek ne želi prihvatiti vakcinu koja je tako brzo razvijena.
Rekla je da se ne protivi vakcinama (sebe opisuje ne kao “kolebljivu”, već kao “kolebljivu na mRNA vakcine”), ali je zabrinuta zbog mogućih dugoročnih posledica injekcija sa mRNA, koje koriste relativno novu tehnologiju.
Ne želim biti zamorče
“Kako da znamo kakav će ovo efekat imati na naša tela? Hoću li mi se pojaviti treće oko za 20 godina?” ona je rekla.
“Mislim, znam da neću imati treće oko, ali samo pokušavam objasniti što mislim. Ne znamo koji su dugoročni potencijalni ishodi.
“Jedino što bi me uverilo je, kada bi postojala neka vrsta istraživanja ili proučavanja dugoročnih učinaka COVID mRNA. Za mene je to velika briga i ne želim biti zamorče.”
Messenger RNA, ili mRNA, usmerava proizvodnju proteina u ćelijama u celom telu da pokrene imuni odgovor i zaštiti od zaraznih bolesti.
Iako mRNA vakcina do sada, nikada nije bila na tržištu, mRNA vakcine testirane su na ljudima za najmanje četiri zarazne bolesti: besnilo, grip, citomegalovirus i zika virus. Nisu zabelžene dugotrajne nuspojave od tih proizvoda.
Istraživači proučavaju mRNA tehnologiju i njen potencijal već tri decenije. Ubrizgavanjem stotina miliona dolara u hitno finansiranje od američke vlade i drugih izvora, kompanije poput Moderne i BioNTech-a (i BioNTech-ovog partnera Pfizer) pretvorile su obećavajući komad molekularne biologije u upotrebljiv proizvod koji je ubrizgan u nekoliko stotina miliona ljudi do sada.
Mešovite poruke
Lorie Carty, penzionerka iz okruga Prince Edward,ON. rekla je, da su akcije nacionalnog savetodavnog odbora za imunizaciju (NACI) i Health Canada , dva tela koja su ponekad nudile savete o vakcinama, a posebno o proizvodu AstraZeneca, donele odluke koje su podstakle njene sumnje o sigurnosti vakcina.
“Želim biti sigurna pre nego što to ubacim u svoje telo, jer kad je već unutra, nema povratka nazad”, rekla je Carty.
“Ne kažem da sam anti-vakser osoba. Jednostavno nemam dovoljno poverenja. Zaista ne znamo dugoročne učinke. Toliko je pitanja i svaki dan pročitate nešto drugačije. ”
Andriy Petriv je vozač kamiona iz područja Toronta. Rekao je da su se on i njegova supruga razboleli od onoga što smatraju COVID-19 ubrzo nakon Božića. Iako se nisu testirali, Petriv je rekao da su imali sve uobičajene simptome.
Jednostavno ne vidim svrhu
Kako bi zadovoljio svoju znatiželju, rekao je, nedavno je imao test na antitela kako bi utvrdio je li razvio imunitet na COVID-19. Test koji se koristi za utvrđivanje prošlih infekcija pokazao je da je razvio antitela na virus.
“Budući da sam ga već imao, ne vidim svrhu uzimanja vakcine. U nekim slučajevima može biti opasno, a sa obzirom na činjenicu da već imam antitela, zašto bih uopšte rizikovao?” rekao je u intervjuu.
“Ako to moram uzeti, uzeću ga. Ne bojim se vakcine. Jednostavno ne vidim svrhu. Zašto stavljati nešto u svoje telo samo da imam potvrdu ili nešto slično? Ako niste žedni, zašto bi pili vodu, samo da bi nekoga usrećili? ”
Rekao je da ga uznemirava i činjenica da je američka uprava za hranu i lekove (FDA) do sada vakcinama protiv COVID-19 dodelila odobrenje za hitnu upotrebu, a ne i “potpuno odobrenje”, postupak koji ponekad može potrajati godinama. FDA je rekla da će doći potpuno odobrenje.
Zdravstveni stručnjaci tvrde da bi čak i ljudi koji su prošli infekciju trebali dobiti vakcinu. Međutim, neke jurisdikcije,uključujući Quebec, Francusku, Nemačku i Italiju, daju samo jednu dozu svima kojima je potvrđena prethodna dijagnoza.
“Iako ćete dobiti određeni imunitet od prethodne infekcije, ostaje nejasno trajanje i širina tog imuniteta”, rekao je dr. Kumanan Wilson, profesor medicine na Univerzitetu u Otavi. “Nije sigurno hoće li vas izloženost prethodnoj varijanti virusa zaštititi od novih varijanti jednako snažno kao i vakcina.”
Da li prihvatanje vakcina raste u Kanadi
Shannon MacDonald je vanredni profesor na Univerzitetu u Alberti. Pre nego što je započeta kampanja imunizacije, uradila je studiju o prihvatljivosti COVID-19 vakcine među kanadskom populacijom.
Otkrila je da, generalno, velika većina Kanađana nije dijametralno protiv vakcine. Zapravo, manje od 2 % kanadskih roditelja odbija vakcine za decu u ranom detinjstvu.
Znajući malo o vakcinama, koji su tada trebali biti postavljeni, 65% Kanađana koji su anketirani za MacDonaldovu studiju je reklo, da će dobiti COVID-19 vakcinu čim Health Canada odobri vakcine za upotrebu, što je bila cifru koju je opisala kao “izuzetno ohrabrujuću”.
Broj voljnih primalaca vakcine neprestano raste od objavljivanja te studije.
“Nažalost, mali udeo prilično je glasan i postoji percepcija da je veći nego što jeste.
Slučajevi infekcije po vakcinisanju su retki
MacDonald je rekla da je najbolji način da se kolebljivi uvere je, da im se pokažu podaci o tome koliko su vakcine delotvorne u sprečavanju infekcije.
Na primer, od 403.149 slučajeva COVID-19 prijavljenih u Ontariju između 14. decembra 2020. i 10. jula ove godine, samo 0,4 posto bili su takozvani “probojni slučajevi” ljudi koji su primili drugu doze i opet se zarazili.
Oko 4% svih slučajeva zabeleženih u tom sedmomesečnom periodu bili su ljudi koji su delimično vakcinisani samo jednom dozom. Ostali su, naravno, bili nevakcinisani.
Od 10. jula, manje od 18.200 od 10.000.000 ljudi koji su primili barem jednu dozu u Ontariju obolelo je od virusa,a 16.358 je zaraženo, su bili samo delimično vakcinisanim, a 1.765 zaraženo, nakon što su primili dve doze.
U SAD-u, centar za kontrolu bolesti procenjuju da je 97% ljudi koji su nedavno primljeni u bolnicu s COVID-19 nevakcinisano.
Faktor povjerenja
MacDonald je rekla da bi vrlo mali broj štetnih efekata vakcine, takođe trebao ubediti kolebljive da li su ti proizvodi sigurni.
“Sigurnosni profil je bio impresivno dobar”, rekla je. “Mogli biste poruku staviti na reklamni pano i to bi moglo doći do nekih ljudi, ali za ljude koji su nepovjerljivi prema vladi, farmaceutskim kompanijama, bilo čemu, oni trebaju čuti poruku ljudi u koje imaju poverenja. Moramo poruku izbaciti javno.
Prema podacima agencije za javno zdravstvo Kanade, zabeleženo je samo 2.222 ozbiljnih neželjenih događaja prijavljenih nakon primanja vakcine u Kanadi od 9. jula. To je samo 0,05 posto od svih primenjenih doza.
Uprkos ovim pozitivnim pokazateljima, MacDonald je rekla da će kampanja vakcinisanja, gotovo sigurno udariti u zid, zbog kolebljivosti kod nekih ljudi.
Četvrti talas bi mogao uveriti kolebljive da im je bolje da se vakcinišu. “Ne bi voleli čekati da dođe do izbijanja epidemije i reći: ‘Vidite, ovo se može dogoditi.’ A to bi mogao biti slučaj. ”
Rekla je da bi organi javnog zdravstva i dalje trebali pokušati nagovoriti neke od nevakcinisanih da prime vakcinu, ali u određenom trenutku bi se ta energija možda trebalo usmeriti na delimično vakcinisane , za drugu ključnu dozu.
“Usresredimo se na njih, umesto da preskočemo na stotine prepreka i pokušamo dati prvu dozu ljudima koji nisu zainteresovani”, rekla je.
SERBIANNEWS/CANADA
