Birokratija ima sve vreme sveta, a naši pacijenti ga nemaju. Oni čekajući umiru, a mi kao lekari ne smemo da budemo saučesnici, rekao je direktor niške Klinike za kardiohirurgiju dr Dragan Milić početkom ove godine, kada su započele operacije pacijenata vikendom, bez finansijske nadoknade, a i odobrenja resornog ministarstva.
Nakon 12 uzastopnih radnih vikenda uspeli su da potpuno eliminišu liste čekanja, što je bio cilj ovakvog “volonterizma”.
Prema navodima dr Milića, na početku godine postojala je lista čekanja na kojoj su se nalazila 149 bolesnika, a na operacije se prošle godine čekalo tri do četiri, a ponekad i šest meseci. Sada postoji samo lista zakazivanja na kojoj se nalaze 42 pacijenta, i klinika se vraća na redovan režim rada, koji podrazumeva da nijedan pacijent koji prođe anesteziološku ambulantu ne čeka duže od pet do 15 dana.
Ministarstvo zdravlja nije dalo saglasnost na ovakav besplatni dopunski rad vikendom, dok su iz RFZO kazali da skraćenje listi čekanja jeste prioritet, ali da svako angažovanje van radnog vremena treba da bude plaćeno u skladu sa zakonom. Javna podrška inicijativi nije stigla ni iz uprave niškog Univerzitetskog kliničkog centra, a primer nije sledila nijedna druga zdravstvena ustanova “bremenita” listama čekanja.
Sa niške Kardiohirurgije su i ranije stizali “nesvakidašnji” predlozi. Jedan od njih je da se ukine pravo zdravstvenih radnika da istovremeno rade u državnom i privatnom sektoru, kako bi se na prvo mesto stavili pacijent i struka, a ne lični i partikularni interesi. Te da se formira niški Institut za kardiovaskularne bolesti, kako kardiološki pacijenti nje bi “lutali” po razlitim klinikama, gubeći dragoceno vreme, već na jednom mestu dobili sve – od dijagnostike do komplikovanih operacije. Pa da Niš dobije Opštu bolnicu, jer je jedini veći grad u Srbiji koji nema sekundarni vid zdravstvene zaštite.
Za sada na sve te inicijative nema bilo kakvih odgovora “države”, a uz one koji na sva usta hvale poslednji poduhvat niških lekara, nije malo onih koji tvrde da je reč o pukom populizmu i marketingu, iza kojih se kriju lični interesi.
U zemlji u kojoj je zdravstveni sistem urušen, a direktori medicinskih ustanova postavljeni partijski, lekari sa sumnjivim diplomama zaposleni na vezu, korupcija postala isto što i “dobar dan”, pacijenti po važnosti ostali daleko iza lekarskih sinekura i projekta, i gde para vrti gde burgija neće – čak i Hipokrat bi se lako mogao proglasiti demagogom.
“Problem” je samo što populizam i demagogija jedne klinike iz Niša spašavaju živote, bukvalno.
