U narednih nekoliko dana obaramo temperaturne rekorde, očekuje nas izuzetno toplo leto

Jesu li prošli dani vremenskih nepogoda, obilnih padavina i oluja u Srbiji? Da li je pred nama tropski talas, kakvo leto nas očekuje, da li nam stiže vruća afrička masa koja može doneti temperature i do 40 stepeni?

Klimatolog Vladimir Đurđević rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da ovaj jun u odnosu na prošlogodišnji nije toliko loš, pošto smo prošle godine od sredine maja do sredine juna imali poplave koje su bile vrlo učestale.

Dodaje da su čak 82 opštine bile u stanju pripravnosti i u njima je zabeleženo plavljenje, a u 56 opština bila je proglašena vanredna situacija, tako da u tom smislu, ovaj jun možda i nije toliko loš. Za sada.

„Očekuje nas toplotni talas koji je možda malo ranije došao nego što je uobičajeno, posebno u smislu njegove jačine. Ovih dana očekujemo temperature koje će biti za 10 stepeni više nego što su neke očekivane temperature za ovo doba godine. Blizu 40 stepeni je već opasno posebno po zdravlje ljudi“, rekao je Đurđević.

Proleće, zima i jesen najtopliji ikada

Kaže da je vrlo zanimljivo da su proleće, zima i jesen bili najtopliji dosad – cela 2023. je bila najtoplija godina u Srbiji svih vremena.

„Tako da je ovaj toplotni talas koji nas očekuje, u stvari, nastavak obaranja tih toplih rekorda i ovo verovatno nije jedini toplotni talas, imaćemo ih sigurno u drugoj polovini juna, skoro sigurno, a možda do tada bude još jedna epizoda sa ovako visokim temperaturama“, napominje Đurđević.

Ipak, krajem nedelje nas očekuje zahlađenje, između subote i nedelje, koje će nam dobro doći.

„Temperature će pasti možda pet-šest i do 10 stepeni, imaćemo možda malo padavina što je dobro zato što poljoprivrednici očekuju, posebno ovi koji se bave proizvodnjom kukuruza, malo više kiše. I dalje smo ipak u nekoj vrsti deficita padavina gledajući od početka godine do danas“, ističe klimatolog.

Gde je poljoprivreda u ovom trenutku

Đurđević kaže da je poljoprivreda fabrika na otvorenom i ona je samim tim izložena najviše ovim situacijama koje su neprijatne ne samo za ljude, nego i za poljoprivrednu proizvodnju.

„Poljoprivrednici vrlo dobro znaju da je klima promenjena. Svaki godine se suočavaju sa nekom vrstom ekstrema, da li je u pitanju grad, neko olujno nevreme koje može da nanese materijalnu štetu u smislu jakih vetrova. Imali smo prošle godine superćelijsku oluju u toku leta koja je nanela velike materijalne štete u poljoprivredi i na kraju suše koje su u našoj zemlji jednostavno postale dvostruko učestalije nego pre“, podvukao je Đurđević.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je otprilike duplo više suša nego što smo ih imali pre 30 ili 40 godina i to dupliranje nije slučajno.

„To se desilo zbog globalnog zagrevanja, tako da svaka druga suša koja se desi u Srbiji verovatno se ne bi desila da nije globalnog zagrevanja, a suše mogu da nanesu materijalne štete koje se mere milijardama dolara. Imamo nekoliko suša u prošlosti kao što je bilo i 2017. i 2012. i neke možda čak s početka ovog veka koje su odnele velike materijalne štete i čak se te štete vide u našem godišnjem budžetu“, dodaje Đurđević.

Kakvo će biti leto

Klimatolog kaže da je teško prognozirati da li će ovo leto biti najtoplije dosad, jer smo na njegovom početku – treba  da prođe neko vreme.

Trenutne prognoze ne pokazuju da ćemo imati najtoplije leto, ali ćemo imati izuzetno toplo leto. To znači sa temperaturama koje su uočljivo iznad proseka i sa nekoliko toplotnih talasa, istakao je Đurđević.

Kako kaže, kod nas je postalo uobičajeno da u toku leta imamo tri-četiri toplotna talasa. To nije ništa neuobičajeno. Mi smo se i navikli na ovu vrstu temperatura.

Navikli smo na visoke temperature

Đurđević je napravio poređenje sa letom iz 90-tih i 80-tih godina i ukazao kada bi nam se desilo leto iz tog perioda,  mislili bismo da se dešava neko ledeno doba.

„Ljudi su se navikli na ovako visoke temperature, recimo neka prethodna leta koja su bila isto toplija od proseka, ali za nešto manje nego što je uobičajeno, koja su bila toplija za jedan stepen više od proseka – ljudima se činilo da su ta leta bila prohladna i da su bila kišna. U stvari, leta treba da budu značajno prijatnija od ovog što mi sad imamo. Posebno recimo u gradovima te tropske noći to su bile pojave koje su bile vrlo retke u prošlosti“, kaže Đurđević.

Sada u toku leta u Beogradu ima i po tridesetak i četrdesetak tropskih noći zbog dodatnog efekta urbanog ostrava toplote što je prilično neprijatna situacija.

Prilagođavanje promenama

„Svi znamo da leti je teško spavati ukoliko niste u nekoj klimatiziranoj prostoriji ili u nekoj prostoriji koja se hladi. Tako da klima je značajno promenjena. Jednostavno moramo da to prihvatimo. U najboljem slučaju mi ćemo videti još jedno dodatno zagrevanje u narednih 30-tak godina i tu činjenicu moramo da prihvatimo iz razloga što moramo da se prilagodimo tim promenama“, rekao je klimatolog.

Đurđević kaže da je pitanje koliko ćemo se zagrejati posle 2050. godine.  Da li ćemo se zagrejati još više od toga ili ćemo stati na tom nivou.

Smatra da nam treba više zelenila u gradovima da bismo umanjili te efekte urbanog ostava.

Probijanje rekorda narednih dana

Klimatolog kaže da ćemo verovatno u narednih nekoliko dana probiti rekorde za maksimalne temperature tih dana u godini.

„Može se destiti da 20. i 21. jula imamo najviše temperature ikad izmrene tih datuma, sa tropskim noćima“, rekao je Đurđević.

„Institut za javno zdravlje „Batut“ je izdao upozorenje na toplotni talas. Trebalo bi da se držimo od tih preporuka, koje su jasne“, zaključio je Đurđević.