Tržište luksuza pred zaokretom: Modna industrija u padu, raste interesovanje za nakit i dijamante

Globalno tržište luksuza je ove godine raslo otprilike 5–6% u odnosu sa 2023. godinu. Sa posebnim jačanjem segmenta visoke mode, ekskluzivnih putovanja i unikatnih iskustava.

Ono što je novo, jeste da modna industrija beleži pad, dok nakit i dijamanti ponovo doživljavaju rast. Razlog je u suštinskoj razlici njihove vrednosti i promeni ponašanja potrošača poslednjih godina, kaže za Forbes Srbija Ivana Laković osnivač konsultantske i marketinške kuće „Luxury Integrated“ i predsednica Adriatic Luxury Business Asocijacije – ALBA.

Ona je za Forbes uoči Adriatic Luxury Summit 2025, koji će biti održan početkom oktobra u Beogradu, podelila podatke i zapažanja o aktuelnim trendovima u ovom segmentu.

Ukazuje da je prema poslednjim analizama (Bain & Company i Altagamma) 2024. završena sa 3% rasta, a da su optimisti predviđali ovu godinu sa maksimalnih  5–6 % vrednosnog rasta (izraženo u evrima), zahvaljujući pre svega, luksuznim putovanjima i iskustvima.

Međutim, to je već značajno sporije u odnosu na dvocifreni rast koji je bio uobičajen pre pandemije i odmah posle nje.

Konzervativna predviđanja ne daju više od 2% šanse za finalni rezultat rasta ove godine.

„Protekla i ova godina su prve godine izazova posle skoro dve decenije nezaustavljivog rasta. Očekuje se umeren rast do 4 % godišnje u narednim godinama, što znači da će tržište dostići oko 375 milijardi evra do 2027-2028“, navodi Ivana Laković.

Foto: Monika Pavlović

SAD „motor rasta“

Perspektive

Naredne godine očekuje se rast sa fokusom na održive investicije, digitalnu ekskluzivnost i iskustveni luksuz – više nego ikad.

Ipak, uslediće i neke promene koje su neminovne. Kaže da rast neće više dolaziti od „aspiracionih“ klijenata, koji su činili osnovu luksuzne potrošnje prethodne decenije (srednja klasa koja kupuje luksuzne komade).

Više od 50 miliona takvih potrošača povuklo se sa tržišta tokom 2024. iz različitih razloga – ekonomske nestabilnosti, promene vrednosti, digitalnog zamora.

„Posle skoro dve decenije kontinuiranog rasta, tržište luksuza ulazi u period nestabilnosti zbog nekoliko faktora. Pre svega makroekonomskih usporavanja u SAD i Evropi, pada poverenja potrošača. Geopolitičke krize i ratovi odnosno nestabilnosti, takođe utiču na tokove turizma i kapitala“, ističe Laković.

Shutterstock/Maria Svetlychnaja

Rast kamata i inflacija

Rast kamatnih stopa i inflacija „hlade“ kupovnu moć aspiracionih kupaca. Industrija luksuza je izgubila čak 50 miliona kupaca na globalnom nivou ove godine, kaže Laković.

Kina, koja je dugo bila motor, još uvek nije u potpunosti povratila svoj pređašnji obim potrošnje. Sve to znači da rast više nije „sigurna stvar“ već zavisi od otpornosti brendova i njihove sposobnosti da se prilagode.

„Ultra bogati sada nose rast i njihova potrošnja ostaje stabilna. Čak i raste“, objašnjava.

Luksuz tržište „preuzima“ generacija Z

Generacija Z i milenijalci sada postaju ključni u segmentu nakita. Oni više od garderobe biraju nakit i satove, ali i personalizovana luksuzna putovanja.

Generacija Z će do 2030. predstavljati čak trećine ukupne populacije koja konzumira luksuzne brendove.

Na pitanje po čemu su specifični kada su u pitanju očekivanja i interesovanja, sagovornica objašnjava:

„Oni žele autentičnost, a ne štancovanje artikala iz proizvodnje konglomerata. Fokus se seli i sa „sezonske mode“ na trajnu vrednost i statusni simbol. Otud potiče veći rast nakita i satova, dok moda i aksesoari beleže blaži tempo“, dodaje Laković.

Tržište luksuza: Moda beleži pad, dominacija nakita

Mnogi modni giganti ove godine beleže pad. Nasuprot tome, kuće fokusirane na nakit i dragocenosti ostvaruju rast. Tako je na primer Richemont u plusu 6%, Hermès 8%, dok je Prada Group porasla za impresivnih 10%, kaže Laković.

Foto: Shutterstock/New Africa

U trenutku kada globalna potrošnja opada i raste osećaj nesigurnosti, potrošači postaju obazriviji i manje spremni da ulažu u ono što nema trajnu vrednost.

Nakit izrađen od zlata, platine i dragog kamenja, i dijamanti ne samo da čuvaju vrednost već je i uvećavaju tokom vremena, često prateći inflaciju i ekonomske tokove.

Kupovina nakita nije samo estetski izbor već i oblik ulaganja, svojevrsna zaštita od neizvesnosti, kaže sagovornica.

Šta danas kupci žele?

Pored finansijskog aspekta, uočava se i kulturalna promena kada je tržište luksuza u pitanju.

„Primetno je da se luksuz ne meri više samo prodajom predmeta ili statusom, već doživljajem i pažljivo kreiranim emocijama koje brendovi uspevaju da prenesu“, kaže Laković.

Današnji kupci sve više traže diskreciju, trajnost, autentičnost i umetničku vrednost.

Posebno je problem „inflacija luksuza bez supstance“, odnosno proizvodi koji poskupljuju, a ne nude dodatnu vrednost.

I naravno, digitalna iscrpljenost u svetu prepunom „priča“. Ljudi više ne veruju svemu što vide. S druge strane, prostor za inovaciju je ogroman.

Tržište luksuza i kultura

Šta su još aktuelni trendovi?

Brendovi danas sve više sarađuju sa muzejima, umetnicima, lokalnim majstorima. Tu je i AI personalizacija, ali sa granicama koje poštuju ljudsku intimu i privatnost. Globalni luksuzni trendovi su sada fokusirani na iskustvo i autentičnost.

„Putovanja su redefinisana, luksuz nije samo smeštaj, već integrisano iskustvo destinacije, gastronomija se profiliše kroz storytelling i lokalne, ekskluzivne proizvode, garderoba i personalizacija su sve više u centru pažnje, sa naglaskom na održivost“, objašnjava Laković.

Danas klijenti pri kupovini luksuznih proizvoda i usluga traže posvećenost životnoj sredini.

„Na to se naslanja i trend o dugovečnosti, odnosno longevity-u. Takođe, klijenti žele da znaju da je nešto napravljeno sa pažnjom, svrhom, i poštovanjem“, dodaje.

S druge strane, i putovanja i restorani su nova „pozornica luksuza“.

„Ne govori se više toliko o kvadratima ili zvezdicama, već emocijama. O tišini u restoranu na ostrvu bez signala. O večeri na brodu pod zvezdama. Kruzeri se vraćaju, ali sada kao kulturna iskustva – sa predavanjima, koncertima, degustacijama…“, navodi Ivana.

Kako ekonomske prilike utiču na tržište luksuza

Na pitanje da li industrija zaista zarađuje više, ili je to efekat povećanja cena i kako trenutne ekonomske prilike utiču na industriju luksuza i interesovanje, Ivana kaže da je između 2019. i 2024. godine, više od 80 % profita u luksuzu došlo isključivo iz povećanja cena, a ne iz rasta obima prodaje.

Ta strategija nije dugoročno održiva. „Previše brendova koristi cenu kao jedinu meru prestiža, a pritom gubi suštinu – diferencijaciju, relevantnost i emotivnu vezu sa kupcem“, dodaje.

Povećanje cena ne znači unapređenje luksuza – to je samo povećanje cena, iskrena je sagovornica.

Prošlogodišnja konferencija, Foto: Stefan Burmazevic

Adriatic Luxury Summit 2025

Adriatic Luxury Summit 2025 koji će biti održan 2. i 3. oktobra u Beogradu biće fokusiran na ključne trendove i izazove u luksuznoj industriji, od inovacija u dizajnu i visokoj modi, preko luksuznih putovanja i velnesa, do investicija u nekretnine i ekskluzivne lifestyle segmente.

Poseban akcenat kada je u pitanju tržište luksuza i teme biće na održivosti, iskustvenom luksuzu i kreiranju autentičnih priča koje inspirišu.

„Okupićemo više od 150 globalnih i regionalnih lidera luksuznih brendova, investitora, dizajnera, predstavnika medija i kulturnih ambasadora, uključujući renomirane modne kuće, top menadžere iz sektora luksuznog putovanja i hospitalitija, kao i lidere u svetu nakita, satova i kozmetike“, najavljuje Laković.

Samit je zamišljen kao platforma za razmenu znanja, inspiraciju i konkretne prilike za saradnju u industriji koja neprestano evoluira.

(Keynote spikeri samita biće i Džon Riding, počasni predsednik Financial Times-a, princeze Bliskog Istoka, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta, globalni direktori najpoznatijih svetskih modnih kuća, akademski direktor uglednog Univerziteta Essec iz Pariza, Ašok Som, kao i najpoznatiji britanski luxury influenser Nils Deks).