Ako posmatramo svet kroz dvostruko sagledavanje između odnosa upotrebe fosilnih goriva i klimatske agende, vlade Bajdena i Trudoa, propuštaju ključne temelje globalne energetske strategije: sigurnost i ekonomsku održivost. Budite uvereni da ruski predsednik Vladimir Putin i kineski sekretar komunističke partije Xi Jinping to nisu prepustili slučajnosti.
Nekoliko dana nakon što je specijalni predsednički izaslanik za klimu John Kerry, primetio da je “temeljni element” kineskog ekonomskog rasta “zapanjujuća količina upotrebe fosilnih goriva” i pozvao Kinu da učini više kako bi ubrzala smanjenje emisija kao deo novog ” plana geopolitičke saradnje ”, kineska vlada je najavila da će se ponovo pokrenuti još 15 zatvorenih rudnika uglja u severnoj Kini, zajedno sa 38 rudnika u unutrašnjosti Mongolije. Kineske cene uglja porasle su zbog naglog porasta potražnje za energijom i, suprotno Kerry-jevim zahtevima, vodeći kineski kreatori politike pozvali su na ublažavanje agresivnih koraka za suzbijanje rasta emisije, umesto toga predlažući „koordiniran, uređen pristup“ oko postizanja neutralnosti životne okoline .
Kerry je možda propustio i brod sa njegovim geopolitičkim očekivanjima za urednu energetsku tranziciju u Evropi. Evropska unija je doživela skok cena gasa i električne energije. Nemačke veleprodajne cene električne energije porasle su samo ove godine za preko 60 %. U celoj Evropi, cene energije rastu jer su komunalna preduzeća planovima za dekarbonizaciju, prisiljena kupovati tehnologije koje smanjuju zagađenja, i to po rekordnim cenama, kako bi poslužila kao nadoknada za proizvodnju energije iz fosilnih goriva. Zajedno sa nedostatkom prirodnog gasa, ovo je podstaklo rast cene električne energije, baš dok se svetski lideri pripremaju za put u Škotsku kako bi unapredili međunarodnu inicijativu za “neto nulom zagadjenja”, verovatno povećanjem oporezivanja, uključujući vozače i putnike na komercijalnim aerodromima. Nije iznenađujuće što su neki političari iz EU izbegli planove, da smanje emisije za 55% u odnosu na nivo iz 1990. do 2030. godine, dok su u Velikoj Britaniji mnogi kreatori politike postavljaju ozbiljna pitanja o verovatnoći postizanja ciljeva iz Pariskog sporazuma iz 2015., a još manje postizanju “neto nule zagađenja”.
Zapanjujuća je nedavna objava Bajdenove administracije, koja je ostavila ukus gorčine u ustima mnogih istočnoevropskih zemalja i ignorišući zabrinutost Evropskog parlamenta, pristala na kompromis u vezi s dovršetkom gasovoda Severni tok 2, kroz Baltičko more. Sporazum poništava dugogodišnju zabrinutost SAD zbog bezbednosti i umesto toga se politika SAD-a oslanja na moguće sankcije od strane EU, ako bi Rusija u budućnosti koristila “energiju kao oružje”.
Podvodni gasovod od 1.230 km transportovaće ruski prirodni gas direktno u Nemačku i gotovo udvostručiti godišnji kapacitet postojećeg gasovoda Severni tok sa 55 milijardi kubnih metara na 100 milijardi kubnih metara. Nemačka je uveliko povećala potrošnju prirodnog gasa, kojeg uvozi 94%.
Zašto? Odluka iz 2010. o napuštanju proizvodnje nuklearne energije do 2022. temeljila se na pogrešnim pretpostavkama da bi agresivan razvoj obnovljive energije mogao nadoknaditi gubitak proizvodnih sposobnosti. A rezultat? Nemački potrošači sada plaćaju najveće energetske troškove i zavise od Rusije do 40% snabdevanja prirodnim gasom.
U međuvremenu, ako pogledamo Severnu Ameriku, Rusija je sada drugi dobavljač nafte u SAD -u, dok američke rafinerije pokušavaju zadovoljiti rastuće potrebe za motornim gorivima. Bloomberg izveštava da je uvoz ruske sirove nafte i rafiniranih naftnih derivata skočio za 23% između aprila i maja na 844.000 barela dnevno. Amerika je sada postala najveći pojedinačni kupac ruske proizvodnje teške nafte, konzumirajući gotovo petinu ruskog izvoza teške nafte u prvoj polovini 2021. Kanađani se možda sećaju da je sada napušteni naftovod Keystone XL koji je trebao da povezuje kanadske proizvođače nafte sa jugom SAD, bio procenjivan da prevozi 830.000 barela dnevno, za nijansu manje od onog što sada stiže u SAD brodskim prevozom iz Rusije.
Sve ovo sugeriše da bi svaki pokušaj Zapada da se uspešno “prebaci” s fosilnih goriva, kako bi se postigli ono što bi se moglo pokazati kao nedostižno “nula zagađenje” moglo biti sve, samo ne pametan potez i, što je još gore, doneće ozbiljne neželjene posledice u korist zemalja poput Rusije i Kine, čiji su standardi zaštite okoline, daleko ispod onih koji se postavljaju posebno za Kanadu i zapadni svet uopšte.
Vladimir Lenjin se jednom našalio na temu odnosa SSSR-a i Zapada, i rekao ” da će se kapitalisti obesiti sa konopcem koji su hteli nama prodati.” Dok se administracija Bajdena i Trudoa priprema za svetski „samit zakonodavaca“ GLOBE COP26 u decembru u Glasgowu, administracije bi trebale dobro razmisliti, koliko su im takvih “konopca” Vladimir Putin i predsednik Xi već do sada prodali.
SERBIANNEWS/CANADA