Tramp današnjom odlukom menja svet, ovo su tri najvažnija pitanja

Donald Tramp kaže da carine dolaze. Ta poruka američkog predsednika ostaje dosledna. Ali koje carine i kada? Porezi na uvoz uvode se tako brzo i često otkako je preuzeo dužnost da ih je teško pratiti, piše Bi-Bi-Si, preneo je Index.hr.

Tramp je već podigao carine na uvoz iz Kine, čelika, aluminijuma i određenih proizvoda iz Kanade i Meksika. Ove nedelje bi trebalo da stupe na snagu veće carine za automobile. Sada čekamo da Tramp otkrije detalje svog plana za širi set tarifa, na čemu je njegov tim radio poslednjih nekoliko nedelja. Bela kuća ga naziva Danom oslobođenja. Dakle, šta bismo mogli da saznamo u sredu?

Koliko će biti carina?

Bela kuća nije saopštila koliko bi tarife mogle biti visoke, iako su analitičari predložili različite moguće stope. Tokom prošlogodišnje kampanje, Tramp je zagovarao carinu od 10% na sav uvoz iz SAD, a povremeno je sugerisao da bi ona mogla da bude čak 20% – pa čak i 60% na uvoz iz Kine.

Nakon što je preuzeo dužnost, izneo je ideju o „recipročnim“ tarifama, sugerišući da bi stope mogle da variraju od zemlje do zemlje. „Vrlo jednostavno, ako oni nama naplaćuju, mi njima naplaćujemo“, rekao je on u februaru, neposredno pre nego što je naredio zvaničnicima da razviju takav plan.

Gotovo odmah nakon toga, Bela kuća je zakomplikovala stvari rekavši da će njihove preporuke uzeti u obzir ne samo tarife već i druge politike koje smatraju nepravednim prema američkom biznisu, kao što je porez na dodatu vrednost (PDV).

To je izazvalo konfuziju dok kompanije i politički lideri pokušavaju da shvate koliko bi novi porez mogao da pogodi njihove proizvode – i kako će se onaj koji je najavljen u sredu uklopiti sa postojećim tarifama, poput onih na čelik i aluminijum koje je Tramp već uveo.

Na primer, evropski zvaničnici se pripremaju za dvocifrenu carinu na svoj izvoz. Tramp je ranije ove godine rekao da planira da uvede carinu od 25 odsto na robu iz Evropske unije.

Koje zemlje bi mogle biti pogođene?

Trampova administracija još nije potvrdila koje će zemlje biti pogođene, iako je agencija opisala najavu kao sveobuhvatnu. U nedelju je predsednik rekao da bi se nove tarife mogle primeniti na „sve zemlje“, sugerišući mogući povratak opštoj tarifnoj ideji koju je zastupao tokom kampanje.

To je uništilo nade nekih zemalja, poput Velike Britanije, koja se nadala da će ostati ispod radara – iako mnoge i dalje žele da pregovaraju o nekoj vrsti specijalnog dogovora. Ostaje nejasno da li će se tarife primjenjivati univerzalno ili ciljano.

Prošlog meseca, ministar finansija Skot Besent rekao je da su napori usmereni na „prljavih 15“ — 15 odsto zemalja koje obavljaju najveći deo trgovine sa SAD i koje nameću carine ili druge propise koji američke kompanije stavljaju u nepovoljan položaj. Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika je, pripremajući preporuke, identifikovala zemlje za koje je „posebno zainteresovana”.

To su bile: Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Evropska unija, Indija, Indonezija, Japan, Koreja, Malezija, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Švajcarska, Tajvan, Tajland, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Vijetnam.

Tramp je neke od svojih najoštrijih kritika uputio istorijskim saveznicima i glavnim trgovinskim partnerima, kao što su Kanada i EU. „Prijatelj je često bio mnogo gori od neprijatelja“, izjavio je prošle nedelje.

Kakav će biti efekat tarifa?

Carine su porezi na uvoz. Pa, ključno pitanje je: ko će platiti?

Tehnički, odgovor je jednostavan: američke kompanije koje uvoze robu biće te koje će platiti račun — posebno ako Bela kuća odluči da uvede carine „odmah“, kao što je u utorak sugerisala portparolka Kerolajn Livit.

Ali što su tarife veće, to će više kompanija tražiti načine da nadoknade te troškove – bilo promenom dobavljača, deljenjem troškova sa poslovnim partnerima ili podizanjem cena za Amerikance. Mnoge kompanije kažu da se već pripremaju za taj korak. Ali to je rizična igra jer, ako cene previše porastu, kupci će jednostavno odustati.

Ova dinamika povećava rizik od ekonomske recesije – kako u SAD tako iu inostranstvu, gde se mnoge kompanije oslanjaju na američko tržište. Tramp kaže da kompanije koje žele da izbegnu carine mogu jednostavno da prebace poslovanje u SAD, ali to nije ni brzo ni lako rešenje, s obzirom na visoke troškove angažovanja i postavljanja fabrika.

Kada se uzmu u obzir fluktuacije valuta i moguće kontramere iz drugih zemalja, efekti Trampovog pokušaja da resetuje globalni trgovinski bilans verovatno će se osetiti dugo nakon objave u sredu.