„Topalovići“ iz Ilinoisa – vadili sanduke iz zemlje, pa ponovo prodavali grobna mesta

Reč je o posebno gnusnom zločinu. Četvorica radnika na groblju u blizini Čikaga iskopala su više od 100 tela i posmrtne ostatke premestila na drugo mesto unutar groblja, kako bi mogli ponovo da prodaju grobna mesta.

Sada, gotovo dve decenije nakon što je skandal izbio na groblju Bur Ouk u Alsipu, u saveznoj državi Ilinois, naučnici su objavili detalje o tome kako je sićušna grudvica mahovine postala ključni forenzički dokaz koji je pomogao u osudi pljačkaša grobova.

Doktor Met fon Konrat, rukovodilac botaničkih kolekcija u Fild muzeju u Čikagu, uključen je u slučaj 2009. godine kada je primio poziv od FBI-ja. „Pitali su me da li se razumem u mahovinu i doneli dokaze u muzej“, prisetio se Fon Konrat.

Istraga lokalne policije otkrila je ljudske ostatke zakopane ispod nekoliko centimetara zemlje na groblju koje ima ogroman istorijski značaj. Na tom groblju sahranjeni su brojni istaknuti Afroamerikanci, među kojima i Emet Til, čije je ubistvo 1955. godine postalo okidač borbe za građanska prava, kao i bluz pevačica Dajna Vašington.

Pored ponovo zakopanih posmrtnih ostataka, forenzički stručnjaci su uočili razne biljke, uključujući i komadić mahovine veličine vrha prsta. Nadajući se da će im pomoći da reše slučaj, FBI je zatražio od Fon Konrata da utvrdi odakle mahovina potiče i koliko dugo se tu nalazila.

Nakon što su mahovinu pregledali pod mikroskopom i uporedili je sa osušenim primercima iz muzejske kolekcije, naučnici su je identifikovali kao običnu džepnu mahovinu, odnosno fissidens taxifolius. Istraživanje na groblju pokazalo je da ta vrsta ne raste na mestu gde su tela pronađena, ali je bila vrlo rasprostranjena u blago zasenčenom delu ispod drveća, gde je policija sumnjala da su tela prvobitno iskopana. Očigledno je da je mahovina pomerena zajedno sa telima.

Ali kada je zločin počinjen? Odgovor se krio u neobičnoj osobini biologije mahovine. „To je zanimljivo kod mahovine. Kada mi umremo – mrtvi smo. Ali kod mahovine je to čudno. Čak i kada mislimo da je mrtva, ona i dalje može imati aktivan metabolizam“, rekao je Fon Konrat. Taj metabolizam se vremenom postepeno smanjuje kako ćelije polako odumiru.

Jedan od načina da se izmeri metabolizam mahovine jeste da se izloži svetlosti i utvrdi koliko svetlosti apsorbuje hlorofil koji koristi za proizvodnju hrane putem fotosinteze, a koliko svetlosti ponovo emituje. Naučnici su testirali mahovinu pronađenu uz tela, sveži uzorak sa groblja i druge primerke iz muzejske kolekcije.

„Zaključili smo da je mahovina bila zakopana manje od 12 meseci, a to je bilo važno jer je cela odbrana optuženih bila zasnovana na tvrdnji da je zločin počinjen pre nego što su oni počeli da rade. Tvrdili su da se to dogodilo mnogo godina ranije“, rekao je fon Konrat. Detalji su objavljeni u časopisu Forensic Sciences Research.

Dag Sekomb, bivši agent FBI-ja koji je radio na slučaju i koautor studije, izjavio je da je biljni materijal sa groblja bio „ključan“ za obezbeđivanje osuđujuće presude kada je slučaj dospeo na sud.

Fon Konrat nikada nije očekivao da će raditi na krivičnom slučaju, ali sada želi da ukaže na to koliko mahovine mogu biti važne u forenzičkim istragama.

„Nisam imao pojma da ćemo našu nauku i naše kolekcije koristiti na ovaj način. To pokazuje koliko su prirodnjačke kolekcije važne. Nikada ne znamo kako bismo ih mogli primeniti u budućnosti“, istakao je Fon Konrat.