Titov lift – izum koji je promenio istoriju ski-skokova

Dok smo se iz podnožja skijaške letaonice na Planici vozili kolima ka vrhu sa kojeg najbolji ski-letači napadaju svetski rekord krajem marta svake godine, direktor Nordijskog centra „Planica” Jelko Gros otkrio nam je zanimljivu priču od tome kako je upravo na tom mestu, početkom 70-ih godina prošlog veka, nastao prvi kosi lift na svetu za takmičare.

– Pojava kosog lifta bila je jedna od važnih prekretnica u istoriji Planice, ali i ski-skokova ukupno – rekao je Gros, jedan od najvećih svetskih autoriteta u ovom sportu. – Takav lift napravljen je uoči jednog dolaska Tita, tadašnjeg predsednika Jugoslavije. Rečeno je da mu ne bi prijalo da pešači uzbrdo kozjim stazama. Kad se liftom popeo gore, skakači su uvideli da je to dobro i za njih. Tako je nastao izum koji se brzo proširio i na ostale najbolje nordijske centre u svetu.

Veliki pronalazač Stanko Bloudek

Imali smo privilegiju da sa Grosom provedemo dan na Planici i da iz neposredne blizine vidimo u čemu je tajna uspešnih letova, ali i organizacije tako jednog zahtevnog takmičenja. Sve je zapravo počelo pre bezmalo jednog veka, kada je slovenački inženjer i pronalazač Stanko Bloudek (1890-1959) otvorio novo poglavlje skijaških skokova, koji su kasnije prerasli u letove.

Njegova vizija bila je jednostavna i prkosna: da čovek poleti bez ikakvih tehničkih pomagala. Iako je projektovao avione, automobile i sportske objekte, njegova najveća ostavština nije imala motor – već hrabrost i umeće da se priroda iskoristi do krajnjih granica. Zahvaljujući njemu, pre 92 godine (4. februara 1934) Planica je dobila skakaonicu kakvu svet dotad nije video. Samo dve godine kasnije, 15. marta 1936, austrijski takmičar Jozef Bradl ušao je u istoriju sa skokom dužim od 100 metara. Bio je to svetski rekord od 101,5 m.

– Ski-skokovi došli su u Jugoslaviju, u Sloveniju 1920. godine. U Bohinju je bilo prvo državno prvenstvo – kaže Gros. – Ubrzo zatim inženjeri su počeli da traže područje gde bi mogli da se postižu svetski rekordi. Bloudek, Rožman i Gorec bili su ključni ljudi tog vremena. Rožman je bio više iz građevinske struke, a Bloudek i Gorec su tražili prostor. Izabrali su Planicu, jer je Klub Ilirija ovde već imao svoj hotel. Druga stvar koja je bila još važnija jeste železnička veza, što iz današnje perspektive ne deluje kao nešto važno. Cilj je bio da se napravi nešto što niko na svetu nije napravio.

Već na prvom takmičenju, 25. marta 1934, Norvežanin Birger Rud je sa 92 metra postavio svetski rekord. Bio je to znak da je Planica pronašla svoju sudbinu. Dve godine kasnije, Bradlov let od 100 metara otvorio je i prve rasprave o bezbednosti takmičara: Nordijski savez Norveške odbijao je da šalje svoje skakače, smatrajući ovako velike skakaonice opasnim. Planica im je odgovorila istorijom.

Ova ušuškana dolina u Julijskim alpima ubrzo je dobila mističnu privlačnost, a reč „skakaonica” zamenjena je novom: letaonica! Na Planici je postavljeno ukupno 39 svetskih rekorda, od čega 18 uzastopnih između 1987. i 2005. godine.

– Prvu skakaonicu su iznova produžavali svake godine, dorađivali i tražili način da se ruše rekordi. Kao graditelj aviona, Bloudek je sve to posmatrao iz naučnog ugla. Nije mnogo mario za olovku i proračune, već je dosta toga golim okom analizirao. Sa strane je postavljao staklo i crtao tačkice gde su skakači u vazduhu, da bi tako lakše došao do zaključka šta je potrebno da bi odleteli još dalje. Bio je opsednut time da čoveku otvori put ka nezamislivim daljinama – objašnjava Gros koji nam je pokazao kako se skače u virtuelnoj „skakonici” u centralnom objektu Nordijskog centra „Planica”.

Norvežani kupuju tajnu formulu

Slovenci su stvorili savršenu pozornicu za rekorde, ali još dugo nisu imali takmičare sposobne da ih ruše. I to se vremenom promenilo…

–Dugo nam je trebalo da zaokružimo čitav proces – kaže Gros. – Prvo smo postali svetska sila u konstrukciji skakaonica, a tek kasnije i u sportskom smislu. Na kongresu FIS-a u Helsinkiju, mislim da je bilo 1952. godine, dozvoljeni su letovi radi proučavanja. Svima je bilo jasno da će Planica postati centar ski-letova. Ako se kaže da inovacije u skokovima dolaze iz Norveške, onda je u letovima to Slovenija.

Posle Drugog svetskog rata, najveća skakaonica (letaonica) na svetu još uvek je bila na Planici. Bloudekova velikanka držala je primat do 1948, kada su se pojavili Oberstdorf, Tauplic i kasnije Vikersund u kojem je Austrijanac Rejnhold Bahler u martu 1967. postavio svetski rekord od 154 metra. Bloudek je pedesetih godina znao da je za veće domete potrebna nova skakaonica, na novom terenu. Nakon njegove smrti 1959, ideju su nastavila braća Gorišek – Vlado i Janez. Njih je jedan meštanin odveo na kosinu koja je, prema Bloudeku, bila idealna za novi projekat.

– Sve velike letaonice, osim Oberstdorfa, koji ima veštačko zaletište, građene su tako što su naslonjene na brdo – objašnjava Gros i naglašava da su ski-letovi visokotehnološki sport iza kojeg stoji ozbiljna nauka, nalik Formuli 1. – To je značilo da se uz manje sredstava može brzo napraviti izmena. Ove letaonice nikad nisu bile, kako bih rekao, napravljene do kraja. Kao da su sve vreme bile spremne na sledeće povećanje. I tako je došlo do svojevrsne borbe ko će prvi dostići 200 metara…

Na „Letaonici braće Gorišek”, otvorenoj 6. marta 1969, Toni Nijeminen je 1994. ušao u istoriju sa letom dužim od 200 metara (203 m), a dan kasnije Espen Bredesen je upisao novi svetski rekord – 209.

– Goldberger je prvi prešao 200 metara, ali je dotakao tlo. Više puta sam pričao s njim i često se pitao šta mu je trebalo da rukom dodiruje tlo. Samim tim Svetska federacija (FIS) to ne priznaje kao rekord, ali ljudi priznaju. Ako to priznaju ljudi, onda je reč o važnom dostignuću – ističe Gros, ponosan na to što je Slovenija danas svetska sila u skijaškim letovima, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.

Za takav status Slovenije pobrinula se čuvena porodica Prevc. Prvi let u istoriji od 250 metara izveo je Peter Prevc (14. februar 2015) ali ne na Planici, već u Vikersundu koji je po svaku cenu želeo da preuzme primat u ovom sportu. Norvežani su ubedili Janeza Gorišeka da im otkrije tajnu svoje „krive”, a on nije mario što bi time vrlo verovatno ostavio svoju domovinu bez svetskog rekorda. Posle tog dogovora, u Vikersundu je od 2011. do 2017. zabeleženo šest uzastopnih rekordnih daljina, od 243 metra (Johan Evansen) do 253,5 (Štefan Kraft).

– Dve godine nakon što se Vikersund dogovorio sa Gorišekom nameravali smo da popravimo našu letaonicu. Zato smo dve godine kaskali za njima. Bežali su nam za 1,5 metar. Čekali smo  odluku FIS za povećanje visinske razlike između odskočnog mosta i one linije koja označava tačku pada, sa 135 na 140 metara, što bi omogućava poboljšanje svetskog rekord za 10 do 15 metara.

Planica, ipak, nije dugo čekala na novi rekord. Dogodilo se to posle ovog našeg razgovora sa Grosom, 30. marta 2025, kada je Domen Prevc dostigao let od 254,5 metara. Kroz glavu nam je prošlo i pitanje s kojim smo se rastali sa Grosom – da li je moguće da čovek u bliskoj budućnosti preleti 300 metara?

-To je potajni cilj pred kojim svi stojimo. Za takav let potrebno je da se visinska razlika u odnosu na tačku pada poveća na barem 160 metara. To bi najboljim letačima dalo šansu za let preko 300 metara. Nadam se da ću to doživeti i da će se to desiti na Planici – kazao je Gros od koga smo čuli i to da organizacija jednog takmičenja na ski-letaonici košta oko tri miliona evra.

Oko 40.000 ljudi gleda rekorde

Kraj sezone u ski-letovima tradicionalno je rezervisan za Planicu i poslednji vikend u martu. Kada je lepo vreme i kada se zna da postoji šansa da padne svetski rekord, na takmičenje u ovom nordijskom centru okupi se oko 40.000 gledalaca.