Deepak Talwar se umorio čekajući, da njegov zahtev za stalni boravak (PR) prođe kroz imigracioni sistem Kanade, a skoro 1,8 miliona zahteva za imigraciju tek treba biti obrađeno.
Nakon više od dve godine kontaktiranja odeljenja za imigraciju, izbeglice i državljanstvo Kanade (IRCC) putem online formulara, e-pošte i poziva, on kaže da još uvek prima samo standardne odgovore.
Godine 2017. Talwar se oprostio od svog dobrog posla, prodao svoju kuću u New Delhiju u Indiji i emigrirao u Saskatoon. Ovaj 51-godišnjak sada poseduje firmu za proizvodnju ormara u gradu.
Talwar je podneo PR prijave za sebe i svoju porodicu preko pokrajinskog programa nominacija (PNP), imigracionog smera u kojem provincija nominuje kandidata.
Ali od 29. januara 2020. u njegovom dosijeu nije postignut nikakav napredak. Sada žali što je stavio svoju porodicu u neizvesnost.
“Živeli smo udobnim životom [u Indiji]. Moja odluka je bila da odem u Kanadu radi boljeg života”, rekao je Talwar. “Sada ne mogu da spavam noću. Ustajem u 3 sata noću, razmišljam šta će se desiti.”
IRCC kaže da je imao kašnjenja u obradi usred tekuće pandemije COVID-19. Ali skoro dve godine nakon toga, većina odeljenja je i dalje zatvorena. Mnogi aplikanti rekli su za CBC News da se osećaju zaglavljeni u limbu, bez jasnog načina da provere svoje dosijee.
Prema podacima dobijenim od IRCC-a, Kanada je do 27. oktobra imala zaostatak od skoro 1,8 miliona zahteva za imigraciju, uključujući:
-548.195 zahteva za stalni boravak, uključujući 112.392 zahteva za izbjeglice.
-775.741 zahteva za privremeni boravak (studijske dozvole, radne dozvole, privremene boravišne vize i produženja posetilaca).
-468.000 zahteva za državljanstvo Kanade.
Pre pandemije, vreme obrade PR aplikacija u proseku je iznosilo šest meseci.
Talwar je rekao da je, kada je podneo svoju prijavu, na web stranici IRCC-a pisalo da je maksimalno vreme čekanja 18 meseci, što je njega prešlo već 23. aprila ove godine.
Kašnjenje znači da Talwar ne može proširiti svoj posao ili posetiti svoju najstariju kćerku, koja radi u SAD-u. On takođe mora platiti skupu međunarodnu školarinu za svoju najmlađu kćer upisanu na Univerzitet u Saskatchewanu.
“Čak nam je i kupovina automobila teška. Ljudi plaćaju 2,9 % kamate za svoj automobil, a mi imamo kvotu od 7,9% zbog statusa”, rekao je on.
Talwar kaže da je potrošio oko 12.000 dolara na obnavljanje viza za članove svoje porodice.
Što se tiče IRCC-ove transparentnosti i komunikacije, Talwar je rekao, “od jedan do 10, oni su jedan.”
“Nakon što su zvali IRCC i čekali satima, rekli su da kompjuteri ne rade ili da su sistemi u kvaru. Čak ni kontaktiranje agenta ne znači ništa”, rekao je on.
Nejednakosti postoje, izgovora ima na pretek kažu stručnjaci
Proces imigracije u Kanadi je često nepredvidiv i proizvoljan, kaže Candy Hui, licencirani savetnik za imigraciju u Regini.
“Vremena obrade su prilično sporadična i navedena vremena obrade na web stranici IRCC-a nisu baš pouzdana”, rekla je. “Ova kašnjenja štete reputaciji Kanade kao idealne zemlje za useljenje.”
Čini se da ove nejednakosti nesrazmerno pogađaju ljude s južne hemisfere, rekla je ona.
Lou Janssen Dangzalan, imigracioni advokat u Torontu, rekao je da čak i za hitne slučajeve nailaze na zatvorena vrata.
IRCC je nepravedno koristio pandemiju kao opravdanje za kašnjenja, rekao je, a sada koristi kao izgovor avganistansku krizu.
“Ne možete zauvek koristiti kao izgovor pandemiju, mi smo skoro dve godine u pandemiji “, rekao je Dangzalan.
Dangzalan je rekao da veruje da su kašnjenja uzrokovana nedostatkom osoblja i resursa, zastarelom imigracionom infrastrukturom i tehnologijom, te nedostatkom političke akcije.
“Vlada je stvorila sistem u kojem ne možete komunicirati sa agentima osim, ako ne zaposlite advokate i potrošite na hiljade dolara. Sistem je postao vrlo nepravedan”, rekao je on. Dangzalan je još rekao da vlada, još uvek nije objavila nikakav konkretan plan o tome kako rešiti zaostale slučajeve.
U e-poruci, IRCC je priznao stalna kašnjenja i rekao da je poboljšao tehnologiju i digitalizirao svoje operacije.
“Tekuća ograničenja međunarodnih putovanja, ograničenja na granicama, ograničeni operativni kapaciteti u inostranstvu i nemogućnost klijenata da pribave dokumentaciju zbog efekata COVID-19 stvorili su prepreke unutar sistema obrade. Ovo ometa sposobnost IRCC-a da finalizira aplikacije, stvarajući kašnjenja koja su izvan kontrole IRCC-a”, navodi se u saopštenju.
„Znamo da su neki aplikanti iskusili dosta vremena čekanja na obradu svojih prijava i nastavljamo da radimo što je više moguće kako bismo skratili vreme obrade.“
Studentske vize takođe kasne
Studenti u inostranstvu koji čekaju dozvolu za pohađanje kanadskih univerziteta suočavaju se sa sličnim kašnjenjima.
Hadi Hosseinionari, doktorant iz mašinstva na Univerzitetu Britanske Kolumbije, trudio se 27 meseci, da putem e-pošte i telefonskih poziva dobije vizu. Za to vreme, rekao je, njegov život u Teheranu, bio je u zastoju. Osećao se kao da je “izgubio tri godine života i skoro da je odustao od sna”.
Melissa Ensandoost je također rekla da joj san izgleda kao daleka stvarnost. Nakon dve godine čekanja u Iranu, još uvek nije dobila studentsku vizu. “Sada čak ni ne primam nikakvu e-poštu”, rekla je.
Trebala je doći na Univerzitet Saskatchewan na doktorat u jesen 2019., ali je morala dva puta odgoditi prijem, na kraju ga je otkazala zbog kašnjenja.
“Ponovo ću se prijaviti za poziciju, ali to je samo tumaranje u mraku”, rekla je.
Ona je rekla da se blizu 20 studenata koje lično poznaje u Iranu suočava sa sličnim kašnjenjima.
Kašnjenja širom Kanade
U mnogim slučajevima, kašnjenja u obradi zahteva razdvajaju porodice.
Kalash Gera, softverski inženjer u Saskatoonu, podneo je svoju PR aplikaciju pre godinu dana u nadi da će dovesti svoju suprugu ovde iz Indije. Kaže da kasne sa planovima o kupovini kuće i osnivanju porodice.
“IRCC kaže da je njihov prioritet ponovno spajanje porodice, ali prošlo je više od godinu dana otkako sam upoznao svoju ženu”, rekao je Gera. “Ne mogu da se vratim u Indiju jer mi je istekla radna dozvola.”
Nakon što je predao pet onlajn obrazaca i ostao na pozivima više od dva sata, da bi na kraju bio prekinut, Gera je rekao da još uvek nije dobio nikakve konkretne odgovore od IRCC-a.
Ovaj 28-godišnjak ima pet aplikacija u sistemu. Četiri od njih su još uvek na čekanju, uključujući PR zahtjev za njega i njegovu suprugu, Gerin ima zahtev za radnu vizu, bračnu radnu dozvolu i zahtev za vizu za posetioce za njegovu suprugu.
“IRCC je nedavno objavio da će, ako podnesete novi zahtev za turističku vizu, nakon 7. septembra, taj zahtev će biti odobren u roku od 14 do 30 radnih dana. Ali čak i taj zahtev kasni”, rekao je.
Gera je rekao da razmišlja da potroši 30.000 dolara kako bi svoju suprugu doveo u Kanadu kao studenta. Povratak u Indiju bio bi njegov poslednji korak.
“Živim u izolaciji više od dve godine”, rekao je. “Moje mentalno zdravlje se pogoršava. To je nepravedno. Krivim kreatore ove politike.”
Abdul Hafeez Rasheed, stanovnik Surreya, BC, čeka svoj PR od 1. avgusta 2020. godine.
“Došao sam kao student pre pet godina, u nadi da ću uskoro dovesti svoju porodicu. Ali čekanje je u toku”, rekao je 40-godišnji otac troje dece iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Rasheed ne može promeniti posao, jer se njegova prijava zasniva na njegovom zaposlenju. Osim što plaća visoku kiriju za veći prostor za koji je mislio da će se u njemu smestiti njegova porodica, on mora snositi previsoke školarine za svoju decu.
“Svog najmlađeg sam ostavio kada je bio novorođenče. Sada ima pet godina i nije video svog oca. Samo sam hteo svojoj deci pružiti bolju budućnost, ali stvari nisu išle tako.”
SERBIANNEWS/CANADA
