Proterivanje Donalda Trampa sa „Tvitera” i ostalih vodećih društvenih mreža podstaklo je oštru polemiku o tome da li moćne privatne kompanije ugrožavaju ono što je Amerikancima najsvetije – slobodu govora. Republikanci tvrde da su tehnološki moćnici naklonjeni liberalima „ubili” slobodu govora u SAD i da je apsurd da na „Tviteru” mogu da se oglašavaju režimi koji sprovode genocid i ubijaju homoseksualce, dok je i dalje aktuelni predsednik Amerike trajno blokiran. Demokrate pak smatraju da je ovu odluku trebalo doneti mnogo ranije. Jedni kažu da je „Tviter” prekršio Prvi amandman, drugi, pak, tvrde da prema njemu vlast ne sme da ograniči slobodu govora, a da su društvene mreže privatne kompanije.
„Tviter” je prošle sedmice prvo suspendovao, a potom i trajno zabranio nalog odlazećeg američkog predsednika, procenivši da je objavama u vezi s napadom na Kongres prekršio zabranu veličanja nasilja. On je nazvao patriotama izazivače nereda u kojima je poginulo četvoro civila i jedan policajac. Do daljeg je suspendovan na „Fejsbuku” i „Instagramu”, koji zajedno sa „Votsapom” pripadaju imperiji Marka Zakerberga.
Trampove pristalice su u znak protesta napustile „Tviter” i „izbegle” na društvenu mrežu „Parler”. Međutim i ona je postala žrtva cenzure tehnoloških džinova. „Gugl” i „Epl” su je izbacili iz svojih prodavnica aplikacija, a „Amazon” mu je uskratio uslugu hostovanja. Trampizam je tako proteran sa društvenih mreža koje su najviše doprinele da procveta. Suspenzija Trampa dovela je do pada cena akcija „Tvitera”, smanjivši vrednost kompanije za pet milijardi dolara.
Evropski lideri, koji već dugo vode borbu protiv američkih džinova interneta zbog njihovog monopola i odnosa prema podacima korisnika, imaju različite stavove. Evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton napisao je u tekstu za „Politiko” da su događaja na Kapitolu 6. januara „11. septembar društvenih mreža”, jer će označiti početak nove ere strože regulacije onlajn medija. „One su konačno uvidele odgovornost i da imaju načina da spreče širenje zabranjenog sadržaja”, napisao je francuski komesar.
Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra međutim da su zabrane koje su društvene mreže uvele Donaldu Trampu „problematične”, jer su sloboda govora i mišljenja ljudska prava od najvećeg značaja. Kancelarka se slaže s ranijom praksom obeležavanja Trampovih spornih objava i smatra da se pravo na slobodu govora može ograničiti, ali samo u skladu sa zakonom i u okvirima koje definišu zakonodavci, a ne odlukama menadžmenta društvenih mreža. Britanski ministar zdravlja Mat Henkok rekao je da društvene mreže sada donose odluke kao urednici, presuđujući ko sme da dobije glas.
Ruski opozicionar Aleksej Navaljni uporedio je Trampovo proterivanje s „Tvitera” s državnom cenzurom u Rusiji i Kini, gde su privatne kompanije postale najbolji prijatelji države za čiji račun vrše cenzuru.
Kineski mediji nisu propustili priliku da udare packu SAD, ocenivši da one više nemaju moralno pravo da kritikuju druge zbog slobode govora.
„Ućutkivanje američkog predsednika na društvenim mrežama razotkrilo je dvostruke standarde SAD i predstavlja za njih lekciju da sloboda govora ima granice. Nijedna vlada ne može da ima neregulisani internet”, piše kineski tabloid na engleskom „Global tajms”. Kineski analitičari kažu da je njihova vlada regulisala internet da bi stvorila „zdravu sredinu za građane”, dok su američke platforme započele čistku zbog toga što su naklonjene određenim strankama. Kažu da su SAD postale predmet sprdnje u svetu i da više ne bi smele da smatraju da su specijalne i posebne u odnosu na ostatak sveta.
Aktivisti civilnog sektora podržavaju odluku o suspenziji. Oni kažu da je napad na Kongres pokazao da je zagovornike teorija zavere i podstrekače na nasilje mnogo ranije trebalo cenzurisati i da je posle tog incidenta jasno koliku moć i odgovornost u javnoj debati imaju društvene mreže.
One jesu dugo tolerisale problematične objave vodećih političara, uz obrazloženje da javnost treba da čuje stavove izabranih lidera. Trampu su progledali kroz prste kada je 2017. pretio vođama Severne Koreje da ih „uskoro neće biti”, iako je jasno prekršio politiku koja zabranjuje pretnje nasiljem, direktne i indirektne. Lažno je tvrdio da je Iran lansirao raketu koja može da dobaci do Izraela, ali tvit mu nije obrisan.
Pandemija je mnoge stavove promenila. „Fejsbuk” i „Tviter” su u martu brisali objave predsednika Brazila i Venecuele zbog dezinformacija o kovidu 19. U maju su prvi put Trampovi tvitovi dobili plave uzvičnike, kao upozorenje da su potencijalno netačni. Predsednik SAD je tada zapretio da će ukinuti član 230 jednog zakona koji štiti platforme od odgovornosti za objavljeni sadržaj. I demokrate podržavaju ukidanje tog člana, ali iz drugačijih pobuda. Dok bi konzervativci tužili društvene mreže za cenzuru, liberali se zalažu za još veću moderaciju kako bi se uklonile dezinformacije i opasan sadržaj. Zbog toga mnogi upozoravaju da će ukidanje pravne zaštite loše uticati na slobodu govora jer će platforme pojačati kontrolu sadržaja.
„Tviter” je suspendovao i više od 70.000 naloga povezanih sa pokretom Kjuanon koji širi bizarne teorije zavere, između ostalih da se Tramp bori protiv pedofilskog kruga kojim upravlja „duboka država”, istaknuti članovi Demokratske strane i deo Holivuda. Takođe, obrisao je objavu kineske ambasade u SAD u kojoj se tvrdi da su ujgurske žene emancipovane zahvaljujući kineskoj politici u provinciji Sinđijang i i da promene u sastavu stanovništva nisu uzrokovane prisilnom sterilizacijom kako tvrde zapadni mediji.
Ima i mišljenja da je potez „Tvitera” prema Trampu licemeran jer su mu godinama dozvoljavali da krši politiku korišćenja, a teraju ga sada kada odlazi s vlasti ne bi li kod buduće administracije obezbedili sebi što povoljniji tretman. Američka Federalna trgovinska komisija (FTC) i gotovo sve savezne države u decembru su tužile kompaniju „Fejsbuk” jer, kako su rekli, krši zakon koji sprečava stvaranje monopola. Američko Ministarstvo pravde je u oktobru iz sličnih razloga tužilo „Gugl”.
