Još jedan Svetski dan čistog vazduha Srbija je dočekala u toksičnoj atmosferi. Aerozagađenje ponovo na početku grejne sezone zabrinjavajuće, to jest, zavisi koga pitate – nadležne i vlast ili struku i građane.
I ove zime poznat scenario – temperatura pada, zagađenje vazduha raste.
Kako drugačije kada se udruže termoelektrane, toplane i individualna ložišta na mazut, drva i ugalj.
Lazarevac je zato tri dana zaredom bio u vrhu po količini štetnih materija u vazduhu, sa indeksom zagađenosti 189. Daleko od prihvatljivog indeksa 50. Mnogi su zato disali…
„Na škrge, na škrge“
„Teško, kako nije i deca i sve…“
„On baš teško diše“
„Samo je bila neka magla“
N1: Vi niste osetili ništa, niste teže disali?
„Ne, ne, sve je normalno to u gradu sada“
„Sine, ja ne mogu ni ovako da dišem, ja ne izlazim iz kuće, samo poslovno i odmah bežim u kuću“
„Mi imamo prečišćivač vazduha, 500 je bilo…“
N1: Indeks kvaliteta?
„Jeste, da“.
I u ostatku prestonice Svetski dan čistog vazduha obeležava se uz otrovnu izmaglicu. U jednom momentu Beograd je bio, prema aplikaciji „AirVisual“, peti najzagađeniji grad na svetu.
Gotovo u istom tom trenutku, gradski sajt „Beoeko“ pokazivao je, na osnovu podataka sa mernih stanica, da je kvalitet vazduha prihvatljiv. Kako je to moguće? U Gradskom zavodu za javno zdravlje kažu – sve su to isti podaci.
„Kreiranje te informacije se razlikuju od sajta do sajta. Ono što smo mi odabrali da koristimo je taj ‘common air quality index’, sada postoje neke incijative da se prilagodimo indeksu Evropske unije“, kaže Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
To što imamo različite ocene kvaliteta vazduha, posledica je činjenice da je vlast odlučila da građanima ulepša stvarnost, umesto da nešto zaista preduzme, poručuju iz Nacionalne ekološke asocijacije, te pozivaju na kažnjavanje odgovornih.
„Beograd kupuje stanice, baca novac, umesto da rešava problem tih 300.000 ložišta. To vam je kao da kupujete aspirine, da za hiljadu ljudi kupite dva aspirina. Ništa se nije ozbiljno desilo i ne vidi se trag“, kaže Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Ne vidi se možda trag, ali su i te kako vidljivi statistika Evropske agencije za životnu sredinu i neslavni rekord među evropskim zemljama po smrtnosti usled aerozagađenja.
„Prvih pet mesta – Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Bugarska i na prvom mestu Srbija. Prema ovom izveštaju u Srbiji svake godine prevremeno umre 14.600 ljudi“, kaže Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.
Ne treba situaciju predstavljati gorom nego što jeste, teši javnost predsednica Vlade Ana Brnabić sa javnog servisa, pa tvrdi – vazduh je lošiji u Sarajevu, Skoplju, pa i u Zagrebu.
Možda tim rečima uteše i beogradske učiteljice decu kada im budu objašnjavale da ne smeju napolje zbog velikog zagađenja vazduha, jer upravo im je takav nalog stigao od Gradskog zavoda za javno zdravlje, saopštila je organizacija „Eko straža“.
