Srbija ima 36,7 tona rezervi u zlatu što je 12,6 odsto svih deviznih rezervi, a odnedavno sve zlatne poluge su u zemlji. Prilikom nedavnog predstavljanja izveštaja o inflaciji Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije kazala je da je prenos zlatnih rezervi (repatrijacija) opšta praksa.
Objašnjavajući zašto je dobro da zlatne rezerve budu u Srbiji, ona je kao primer navela teškoće koje je NBS imala da bi vratila jednu tonu zlata preostalu od sukcesije. Prema njenim rečima, repatrijaciju zlatnih rezervi sprovode brojne zemlje, između ostalih Nemačka pa i Srbija. Centralna banka proširuje opcije u kojima čuva rezerve kako bi država mogla da odgovori na sve svoje obaveze.
– Nijedna od država koje imaju imovinu te vrste, ne želi da rizikuje, pa uključujući i teškoće sa transportom zlata, kao na primer što smo mi imali kada je trebalo u vreme pandemije dopremiti gotovinu. To je bilo u trenutku kada smo imali pojačane zahteve za isplatom u stranoj valuti, što je kratko trajalo”, navela je Tabakovićeva dodajući da niko ne želi da rizikuje, da imovinu koju ima neće moći iz bilo kojih razloga da povuče.
Prema ranijim izjavama čelnika NBS ta jedna tona stajala je u Bazelu u Banci za međunarodna plaćanja (BIS). Pored toga, početkom godine „Ciđin” koji eksploatiše borski rudnik isporučio je dve tone zlata Narodnoj banci, pošto NBS otkupljuje zlato proizvedeno u zemlji. Tabakovićeva je kazala da će NBS biti oprezna oko budućih kupovina zlata, i da će to zavisiti od potrebe da se pre svega podrži privreda, a kada se zadovolje potrebe stabilnosti države, onda višak rezervi može da se ostavi u zlatu.
Dodala je da će, kada je reč o kupovini novih količina zlata, NBS razmotriti kada je pravi trenutak za to, odnosno kada su najbolji mogući tržišni uslovi, kao i da će javnost biti blagovremeno obaveštena. Sve količine koje su kupovane od nekadašnjeg RTB Bor i „Ciđina” plaćene su u dinarima, navela je guvernerka. NBS je ostvarila cilj da ima 12,6 odsto deviznih rezervi u zlatu, što je i dalje ispod proseka razvijenih zemalja od 19,4 procenta.
Ona pak ne isključuje ni mogućnost da domaće poluge zlata možda već sledeće godine budu povećane na 50 tona. Ostavljanje rezervi u zlatu zavisi od okolnosti.
